Predlozi za rešavanje situacije u kojoj se srpski obrazovni sistem našao stižu od učenika, nastavnika, stručnjaka. I to je dobro, jer se konačno bude baš oni koji su deo sistema koji treba da se menja.
Takav jedan spisak predloga dobili smo i od OŠ „Skaradlija“ iz Beograda. Oni su svoje ideje prosledili i Ministarstvu prosvete, a pozivaju i druge škole da učine isto.
Jer, dugo već nastavnici i zaposleni u prosvetnom sistemu govore kako se najmanje pitaju oni koji rade u nastavi. Pa, možda više ne treba čekati da neko pita, već treba reći prvi.
Evo predloga Osnovne škole „Skadarlija“.
1. Rasterećenje školskog programa
U poslednjih 20 godina nijedna reforma obrazovanja nije počela od suštine – sadržaja i programa. Nikada nije došlo do rasterećenja. Svaka nova reforma je preuzimala staro i dodavala novo. Tako smo danas u situaciji preopterećenosti, stresa i nezadovoljstva kako učenika tako i nastavnika koji nemaju dovoljno prostora da se bave vaspitanjem i kreiranjem kritičke misli kod dece. Zbog toga Škola, koja treba da bude vaspitno-obrazovna ustanova, formalno više nema vaspitnu ulogu. Nerazvijanjem kritičkog mišljenja kod dece stvara se pogodno tlo za totalitarizam u društvu.
Dok se galopira kroz gradivo, pod pritiskom da se nastavni plan i program sprovede kako je propisano i da se učenici ocene određenim brojem ocena u toku polugodišta, nastavnik nema vremena da organizuje čas u kojem će deca aktivno učestvovati. Aktivno učestvovanje daje priliku svoj deci, bez obzira na uspeh da polemišu, razgovaraju, razmenjuju misli, da čuju jedni druge, da se osete uvaženim i priznatim. Na taj način se bolje upoznaju i razvijaju empatiju koja je od ključnog značaja u vremenu u kojem smo. To takođe otvara mogućnost nastavka komunikacije posle časova među decom, budi radoznalost i potencijalno smanjuje izolovanost.
2. Svaka škola MORA da ima PSIHOLOGA, PEDAGOGA I DEFEKTOLOGA
3. Povezana mreža saradnika i obaveznost mera koje škola izrekne
Oformiti timove na nivou opštine (opštinski stručni tim – psiholog, psihijatar, pedagog defektolog, socijalni radnik, pedijatar i policajac) za procenu vrste pomoći koja je potrebna detetu ukoliko škola nema jasnu sliku. Kada nastavnik, razredni starešina i PP služba ukažu na problem roditelju i preporuče meru, roditelj je obavezan da preporuku prihvati i radi u skladu sa njom.
Ukoliko se roditelji ne jave preporučenom opštinskom timu na opštini ili nekoj drugoj po preporuci škole, slede mere novčanog kažnjavanja roditelja i upućivanja socijalnoj službi. Ove mere se sprovode van obrazovne ustanove – reguliše ih zakon.
Opštinski stručni tim ili stručna služba u koju je dete upućeno su dužni da dostave školi izveštaj o preduzetim merama i preporukama za dalji rad sa detetom i porodicom kako bi se formirala evidencija o problemima učenika koji bi se pratili do razrešenja (ko je pružao pomoć, vrste mera, preporuke…)
Na predlog škole, opštinski stručni tim propisuje i upućuje porodicu u škole roditeljstva ili neke primerene programe koji bi osnažili roditelje i pomogli im da se izbore sa roditeljskim izazovima. Ova mera mora biti obavezujuća.
Sličan oblik organizacije zaštite i obaveznost mera obezbediti i za predškolske ustanove.
4. Zaštita pozicije nastavnika od svakog oblika nasilja
Kroz propisane adekvatne mere i kazne za čije pokretanje bi bila zadužena škola, a odgovorne relevantne institucije van školskog sistema. Svaki zaposlen mora da bude zaštićen na radnom mestu.
5. Radionice na temu prevencije nasilja
Dostaviti svim školama i Srbiji konkretne radionice i materijale za rad na temu prevencije vršnjačkog nasilja i razvoja empatije, po uzrasnim kategorijama.
Obaveza nastavnika je da sprovede ovakve radionice i materijale, a ne da ih osmišljava i bira samostalno. Nastavnici nemaju iste kapacitete, stepen kreativnosti i znanja, iste afinitete. To nije odricanje odgovornosti već shvatanje ozbiljnosti. Izborom i sadržajem treba da se bave posebni uskostručni timovi.
Obrazovanje nije proizvoljna stvar i neozbiljno je da učitelji i nastavnici to određuju po svom nahođenju.
6. Ugled profesije
Ugled profesije nastavnika je od ključne važnosti za društvo. Ukoliko se ugled profesije narušava u medijima – društvo, pa samim tim dalje u lancu roditelji i na kraju deca, ne mogu da prihvate autoritet nastavnika na adekvatan način. Gubitak poverenja posledično umanjuje pravu saradnju porodice, učenika i škole, a sve je to na štetu dece.
Ako autoriteti u društvu konstantno urušavaju ugled prosvete, isti odnos prihvataju i svi slojevi društva.
7. Materijalni status zaposlenih u obrazovanju
Povišica plata u obrazovanju nije dokaz pohlepe nastavnika već je jedan prevashodno simboličan gest. Društvo u kojem prosveta ima manja primanja od državnog proseka jasno pokazuje koliko ceni i vrednuje obrazovanje. Svima je poznato da samo ako ulažemo u obrazovanje naše društvo može napredovati – zar nam to nije zajednički cilj?
8. Preispitivanje strategije obrazovanja nastavnog kadra
Utvrditi razloge velikog pada zainterasovanosti mladih za rad u prosveti i hitno osmisliti i predložiti jasnu strategiju rešenja ovog veoma važnog pitanja. Vraćanje ugleda profesiji i bolji materijalni status prvi su koraci u rešavanju problema.
Kroz studije nastavnika (ovo se ne odnosi na učiteljske fakultete) pojačati broj predmeta i kurseva koji će budućim profesorima dati neophodna znanja i alate za rad sa decom (metodike), ali i razumevanjem njihovih uzrasnih karakteristika i potreba (razvojna psihologija i sl) , upoznati ih sa savremenim obrazovnim i vaspitnim strategijama koje su prihvatljive, poželjne i obavezne u sistemu obrazovanja 21. veka.
9. Pomoć u primeni IOP-a
Oformiti timove profesionalaca za rad sa decom sa posebnim potrebama kojima se škola obraća ukoliko ne uspeva na adekvatan način da se snađe u radu sa decom sa posebnim potrebama. Tada tim stručnjaka, koji je specijalizovan za ovaj rad, treba savetodavno da prisustvuje nastavi minimum dve nedelje kako bi pratili dete u grupi, a zatim pruži konkretnu pomoć u vidu predloga mera, metoda rada i materijala, kao i saveta kako nastavniku, školi, tako i porodici. Zatim tim donosi i odluku o tome da li ima smisla i da li je svrsishodno da dete ostane u redovnom školovanju ili su potrebe za premeštanjem u druge grupe korisnije za dete i grupu. Obavezujuća odluka ove službe je i za roditelje i za školu.
SPROVESTI ZAKONOM VEĆ PROPISANO UVEĆANJE PLATE ZA SVE NASTAVNIKE KOJI RADE SA UČENICIMA UKLJUČENIM U INKLUZIVNO OBRAZOVANJE.
10. Saradnja sa spoljnom mrežom zaštite
Spoljna mreža i timovi iz tačaka 3 i 9 da budu u obavezi da se u određenom vremenskom periodu, nezavisno od toga da li im se škola obraća ili ne, jednom ili dva puta godišnje, informišu i izvrše procenu stanja u školama. Na osnovog izveštaja i preporuka škola je u obavezi da dalje postupa.
11. Gornju granicu broja učenika u odeljenju smanjiti na 25
12. ZUOV da traga za dobrim primerima u svetu
Važno je da Zavod za unapređenje obrazovanja prati i traga za dobrim primerima obrazovnih sistema u svetu, prikupljanjem iskustava, posebno u oblasti vršnjačkog nasilja. O tome treba da obaveštava prosvetne radnike i da bira i nudi primenu delotvornih rešenja.
PRIPREMITI I DOSTAVITI PROGRAM ZA BORBU PROTIV VRŠNJAČKOG NASILJA I RAZVOJA EMPATIJE U ŠKOLAMA ZA SLEDEĆU ŠKOLSKU GODINU NAJKASNIJE DVE NEDELJE PRE POČETKA NOVE ŠKOLSKE GODINE.
Ovo nisu samo zahtevi već elementarne mere koje bi pomerile stanje u prosveti sa mrtve tačke, jer status quo je već doneo užasne posledice za koje smo svi kao društvo odgovorni.
Pozivamo ostale škole u zemlji da pošalju Ministarstvu prosvete predloge za poboljšanje situacije u obrazovanju. Neka ovo bude i otvoren poziv svim stručnim udruženjima koja su odgovorna za brigu o našoj deci. Ponudimo im rešenja.
Kolektiv OŠ „Skadarlija“, Beograd