До сада најлошији резултати осмака на малој матури због преобимног градива и премало часова из матерњег језика, став је наставника
Сви досадашњи званични извештаји о резултатима завршног испита потврђују да је откако се мала матура полаже као обавезна провера знања за крај основног образовања и упис у средње школе, по неписаном правилу, математика била предмет спотицања, да су осмаци из године у годину заредом најлошији успех постизали на том тесту. Све до ове године, када су убедљиво најслабије знање показали на испиту из српског језика и књижевности. У просеку, на републичком нивоу, ђаци који управо излазе из основног образовања, од укупно двадесет задатака на матурском тесту из српског исправно су решили тек нешто више од половине, и тако су завредели тек 10,73 поена. У последњих нешто више од деценије, колико се детаљно анализирају резултати завршног испита, овакав успех из српског језика убедљиво је најлошији.
Зашто су постигнућа ученика нижа, шта је томе разлог, биће предмет предстојећих анализа, каже Бранислав Ранђеловић, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ), куће која баштини четрнаестогодишње искуство у припреми завршних испита.
– Задаци су, као и увек, рађени према стандардима. Да ли је у питању ова генерација или то што смо ове године само у тесту из српског (матерњег) језика променили редослед понуђених одговора у задацима затвореног типа, видећемо шта је разлог. Циљ промене редоследа решења у задацима у којима међу понуђеним одговорима треба обележити тачне је било спречавање преписивања. Тај принцип примењен је само на тесту из српског (матерњег) језика. На основу опсежне анализе која се очекује на јесен моћи ћемо да предложимо даље кораке. Чини ми се да је промена редоследа понуђених одговора добар пут и да ће следеће године то бити примењено у свим тестовима. На овај начин могуће је лако открити школе које покушавају организовано да помажу деци. У том случају сва деца имају обојен исти кружић, али некима је то решење тачно, а некима није – разјаснио је Ранђеловић за наш лист.
То што су мали матуранти показали најслабије знање из српског језика и књижевности, чињеница је над којом треба озбиљно да се забринемо и темељно да је анализирамо, нагласио је за „Политику” један од најбољих методичара међу наставницима српског језика и књижевности, Владимир Милојевић, професор у Четрнаестој београдској гимназији.
– Могући разлози неуспеху могу бити у испреметаним понуђеним одговорима који су збунили ,,преписиваче”. У неким питањима се захтевало да се напише (не обоје кружићи) о гласовним променама или врсти зависне реченице. Ученичко знање почесто је површно па тако ,,непостојано а” неретко прекрсте у ,,непостојеће а”, ,,условну” реченицу преименују у ,,словну”… Када је посреди разумевање текста, ту су традиционално најслабији резултати. Данашње генерације се спотакну у разумевању и много једноставнијих лексема у односу на ону чије је значење проверавано у једном од питања. Ипак, разлог овако слабих резултата никако не треба тражити у самом тесту, нити међу ученицима, а још мање међу наставницима. Потребна нам је темељна реформа образовног система – градиво је преобимно и захтевно, а часова српског језика је премало – истиче Милојевић.
Извор: Политика
Делим исто мишљење са колегом. Треба реформисати што пре Програм наставе и учења и у основној и у средњој школи. Много је књижевних дела ( у средњој) која су далека и неинтересантна ученицима. На разне начине се довијамо да им их учинимо занимљивим, али не вреди. То је сигнал да треба да буду ван програма или да се раде на одломку. У основној школи треба повећати фонд часова матерњег језика, јер ту ученици стичу основу. Ако основа није добра, каснија надградња је све тежа. Увести српски језик и на факултете, макар 2 семестра, јер добијамо стручњаке из различитих области, али познавање матерњег језика им није на завидном нивоу. Тек када се све ово примени, уз смањење непотребних предмета, бројних изборних програма, можда знање наших ученика и буде функционалније. У Америци ученици у средњој школи имају 8-10 предмета, а код нас 15 – 17, што је превише. Усмерити их на оно што ће им користити касније. Код нас све наопако, стране језике уче од 4. или 5. године, а матерњи језик не знају ни факултет кад заврше. Срамота!