Do sada najlošiji rezultati osmaka na maloj maturi zbog preobimnog gradiva i premalo časova iz maternjeg jezika, stav je nastavnika
Svi dosadašnji zvanični izveštaji o rezultatima završnog ispita potvrđuju da je otkako se mala matura polaže kao obavezna provera znanja za kraj osnovnog obrazovanja i upis u srednje škole, po nepisanom pravilu, matematika bila predmet spoticanja, da su osmaci iz godine u godinu zaredom najlošiji uspeh postizali na tom testu. Sve do ove godine, kada su ubedljivo najslabije znanje pokazali na ispitu iz srpskog jezika i književnosti. U proseku, na republičkom nivou, đaci koji upravo izlaze iz osnovnog obrazovanja, od ukupno dvadeset zadataka na maturskom testu iz srpskog ispravno su rešili tek nešto više od polovine, i tako su zavredeli tek 10,73 poena. U poslednjih nešto više od decenije, koliko se detaljno analiziraju rezultati završnog ispita, ovakav uspeh iz srpskog jezika ubedljivo je najlošiji.
Zašto su postignuća učenika niža, šta je tome razlog, biće predmet predstojećih analiza, kaže Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV), kuće koja baštini četrnaestogodišnje iskustvo u pripremi završnih ispita.
– Zadaci su, kao i uvek, rađeni prema standardima. Da li je u pitanju ova generacija ili to što smo ove godine samo u testu iz srpskog (maternjeg) jezika promenili redosled ponuđenih odgovora u zadacima zatvorenog tipa, videćemo šta je razlog. Cilj promene redosleda rešenja u zadacima u kojima među ponuđenim odgovorima treba obeležiti tačne je bilo sprečavanje prepisivanja. Taj princip primenjen je samo na testu iz srpskog (maternjeg) jezika. Na osnovu opsežne analize koja se očekuje na jesen moći ćemo da predložimo dalje korake. Čini mi se da je promena redosleda ponuđenih odgovora dobar put i da će sledeće godine to biti primenjeno u svim testovima. Na ovaj način moguće je lako otkriti škole koje pokušavaju organizovano da pomažu deci. U tom slučaju sva deca imaju obojen isti kružić, ali nekima je to rešenje tačno, a nekima nije – razjasnio je Ranđelović za naš list.
To što su mali maturanti pokazali najslabije znanje iz srpskog jezika i književnosti, činjenica je nad kojom treba ozbiljno da se zabrinemo i temeljno da je analiziramo, naglasio je za „Politiku” jedan od najboljih metodičara među nastavnicima srpskog jezika i književnosti, Vladimir Milojević, profesor u Četrnaestoj beogradskoj gimnaziji.
– Mogući razlozi neuspehu mogu biti u ispremetanim ponuđenim odgovorima koji su zbunili ,,prepisivače”. U nekim pitanjima se zahtevalo da se napiše (ne oboje kružići) o glasovnim promenama ili vrsti zavisne rečenice. Učeničko znanje počesto je površno pa tako ,,nepostojano a” neretko prekrste u ,,nepostojeće a”, ,,uslovnu” rečenicu preimenuju u ,,slovnu”… Kada je posredi razumevanje teksta, tu su tradicionalno najslabiji rezultati. Današnje generacije se spotaknu u razumevanju i mnogo jednostavnijih leksema u odnosu na onu čije je značenje proveravano u jednom od pitanja. Ipak, razlog ovako slabih rezultata nikako ne treba tražiti u samom testu, niti među učenicima, a još manje među nastavnicima. Potrebna nam je temeljna reforma obrazovnog sistema – gradivo je preobimno i zahtevno, a časova srpskog jezika je premalo – ističe Milojević.
Izvor: Politika
Delim isto mišljenje sa kolegom. Treba reformisati što pre Program nastave i učenja i u osnovnoj i u srednjoj školi. Mnogo je književnih dela ( u srednjoj) koja su daleka i neinteresantna učenicima. Na razne načine se dovijamo da im ih učinimo zanimljivim, ali ne vredi. To je signal da treba da budu van programa ili da se rade na odlomku. U osnovnoj školi treba povećati fond časova maternjeg jezika, jer tu učenici stiču osnovu. Ako osnova nije dobra, kasnija nadgradnja je sve teža. Uvesti srpski jezik i na fakultete, makar 2 semestra, jer dobijamo stručnjake iz različitih oblasti, ali poznavanje maternjeg jezika im nije na zavidnom nivou. Tek kada se sve ovo primeni, uz smanjenje nepotrebnih predmeta, brojnih izbornih programa, možda znanje naših učenika i bude funkcionalnije. U Americi učenici u srednjoj školi imaju 8-10 predmeta, a kod nas 15 – 17, što je previše. Usmeriti ih na ono što će im koristiti kasnije. Kod nas sve naopako, strane jezike uče od 4. ili 5. godine, a maternji jezik ne znaju ni fakultet kad završe. Sramota!