Деца ОБОЖАВАЈУ песмице. А пре него што науче многе друге ствари да раде, они почну да – рецитују. Стихови које им казујемо док их пресвлачимо, хранимо, успављујемо, сами се урезују и постају њихов симбол сигурности. Али рецитовање је и много више од тога. То је вештина о којој недовољно говоримо и коју узимамо често „здраво за готово“. А не би требало. Јер рецитовање развија самопоуздање, сигурност, вештину говора, машту, дикцију, емоционалну интелигенцију… може се овако набрајати дуго.
Уместо тога, питали смо неког ко се рецитовањем бави читав живот да нам каже о овој вештини нешто више и објасни зашто је важно да је код деце развијамо. Шта је улога васпитача, шта учитеља и шта родитеља. И зашто „научите за следећи час ову песмицу“ није прави начин.
О свему томе разговарамо са ауторком приручника Умеће рецитовања, у издању Креативног центра, Манди Живковић.
Манди се рецитовањем бави читав свој живот, то је тема и њеног дипломског рада. рецитовањем. У детињству и младости била је веома успешан рецитатор, а касније је, запосливши се у школи, стекла и богато искуство у раду с децом у овој области.
У чему је значај рецитовања? Шта оно развија код деце и чему их учи?
У данашње време и с обзиром на то да нове генерације карактерише слабије развијена говорна култура у односу на раније генерације деце и младих, рецитовање добија посебно место у настави српског језика и књижевности. Уколико се рецитовању, као и говорној култури уопште и књижевности у целини, приступи на креативан начин, то може позитивно утицати на избор стилова учења и када се ради о другим предметима, а свакако ће код деце унапредити усмено одговарање у настави. Ученици који на овај начин развијају говорну културу у будућности ће, чиме год се бавили, осетити бенефите које им способност за леп и изражајан говор доносе.
Бавите се рецитовањем од детињства. Како сте ушли у тај свет и шта вам је то донело?
Љубав према рецитовању стекла сам у својој породици, у којој су се сви аматерски бавили глумом и рецитовањем – мама, тата, сестра. Сви смо били успешни рецитатори, а ја сам, будући да сам изабрала студије српског језика и књижевности, наставила да се бавим рецитовањем и са теоријског аспекта. Свет рецитовања увек ми доноси задовољство, било да се њиме бавим као рецитатор, као ментор или као оцењивач. Рецитовање нам омогућава да се креативно и уметнички изразимо, да откривамо нова значења, емоције…
Како сте дошли на идеју да напишете приручник Умеће рецитовања и коме је он намењен?
На идеју да напишем приручник дошао је мој пријатељ и ментор Иван Динчић Локи, који је годинама био организатор смотри рецитатора у Нишу. Најпре сам написала један кратак текст о томе како би требало приступати поезији и њеном казивању. Касније сам се досетила да би то могла бити добра основа за мој дипломски рад на факултету. Након тога рад је проширен и објавио га је Креативни центар. Од самог почетка идеја је била да то буде приручник за учитеље и наставнике, али и за саме рецитаторе који су у пракси често препуштени сами себи. Учитељ и наставник неретко само одаберу песме и кажу деци да их науче, а онда деца према свом осећају казују дати текст. Зато је приручник и писан једноставним стилом, да могу и деца да га разумеју.
У ком узрасту је најбоље почети са учењем рецитовања и шта је важно да знају родитељи, а шта васпитачи и учитељи кад код деце развијају ову вештину?
Дете учимо говору, а самим тим и рецитовању, од оног тренутка кад му се први пут обратимо, када му прву песмицу одрецитујемо. Деца уче по моделу. Мало дете изговара прве реченице потпуно истом интонацијом коју је чуло – од родитеља, васпитача, учитеља. Када дете почне да рецитује песмице, најважније је не инсистирати на верној репродукцији текста, већ пре свега на разумевању и доживљају. На тај начин ћемо код деце развити љубав према поезији, а памћење текста, на коме се толико инсистира, неће се претворити у бесомучно понављање стихова о чијој се лепоти у том тренутку и не размишља.
Како умеће рецитовања утиче на развој самопоуздања код деце?
Често рецитаторима кажем да, какав год био њихов наступ, они су већ хероји јер није лако изаћи пред публику и говорити. Многи одрасли људи нису никада савладали страх од јавног наступа. Рецитовањем пред публиком деца уче како да превладају трему, како да говоре убедљиво и сугестивно, што свакако подиже њихово самопоуздање, а то је свакоме потребно у животу.
Да ли је рецитовање таленат или се учи? Ако је ствар талента, како се препознаје?
И једно и друго. Свако може да научи да коректно и природно изговори текст песме. Али колики ће уметнички домет достићи, зависи од талента. Не постоји рецепт за откривање талената. Они су некада скривени и ту је веома важна улога учитеља и наставника који ће топлим, афирмативним и охрабрујућим приступом упознати своје ученике и открити њихова интересовања и таленте.