Игор Јурић, оснивач Фондације „Тијана Јурић“ и директор Центра за несталу и злостављану децу, говорећи о опасностима које вребају децу на интернету, наводи да родитељи често нису свесни опасности која прети постављањем слика деце на друштвеним мрежама. Указује да у данашње време постоје разне апликације које заправо од само лица детета могу да направе врло специфичан сексуални садржај.
У Србији се акција „Армагедон“ спроводи скоро 15 година. Од тада је у нашој земљи ухапшено 440 педофила. За то време су им одузета 382 мобилна телефона, више од стотину лаптопова, 60 рачунара, 14 таблета, два фото-апарата, четири камере, 431 хард диск, 688 ДВД-а, 33 СД картице, 116 СИМ картица и 93 преносиве меморије.
Друштвене мреже су препуне фотографија деце, које родитељи објављују како би своју срећу поделили са другима, а Игор Јурић, оснивач Фондације „Тијана Јурић“ и директор Центра за несталу и злостављану децу упозорава да то није нимало наивно, штавише врло је опасно.
„Предатори дефинитивно своју базу најчешће проналазе на друштвеним мрежама. Затим, они могу да дођу до њих и на начин да изманипулишу саме родитеље па и децу тиме што често постављају разне изазове. Пре неки дан је био Дан ћерки па се позивало – покажете фотографију своје ћерке. Никад више нисмо имали тих дана фотографије ћерки, синова или слично. Заправо то јесу често изазови да би се прикупили нови подаци, да би се дошло до нових фотографија деце“, упозорава Јурић у разговору за РТС.
Позива родитеље да пре сваког објављивања фотографије детета на Инстаграму, Фејсбуку или некој другој мрежи, размисле да ли је то добар потез јер, како каже, истог момента када се слика објави, дете је доведено у опасност и слика се може наћи на педофилским сајтовима.
„Деца су и те како угрожена, свака фотографија детета може врло лако да се искористи. У данашње време постоје разне апликације које заправо од само лица детета могу направити садржај врло специфичне сексуалне садржине где се деца, врло често злостављају и управо због тога она данас јесу угрожени самим постављањем фотографија на неку друштвену мрежу. Са друге стране, често се дешава да неко дете заиста привуче пажњу одређеног педофила који је често у нашој близини и тиме што ми објављујемо податке свог детета, фотографије свог детета, ми га директно доводимо у опасност“, истиче Јурић.
Гриндер велика опасност за децу
Указује да је Инстаграм мрежа где се десило највише злоупотреба фотографија, али да је посебно опасна мрежа Гриндер.
„Она је врло специфична друштвена мрежа зато што се ту углавном окупља ЛГБТ популација, а велики број наше деце заправо јесте ту присутан иако нису неке друге сексуалне оријентације, него им је то интересантно, радознали су и онда заправо ту направе одређене профиле. Само комуникација на тој мрежи може да буде врло, врло опасна зато што може да се користи као манипулација или уцена тиме што ће неки предатор претити да ће јавно објавити ту преписку која може да дискредитује само дете“, указује Јурић.
Поред друштвених мрежа, место где се често догађају злоупотребе јесу игрице, указује Јурић.
Игор Јурић сматра да децу не треба шпијунирати, али да треба бити опрезан и пратити с ким се и како деца дописују и да ли познају те људе.
„Сваки родитељ треба заправо да има спознају где је дете, како се понаша, са ким се налази“, закључио је Јурић.
Подједнако угрожени девојчице и дечаци
Указује да су, када говоримо о сексуалном злостављању деце на интернету, сада случајеви злостављања девојчице и дечака потпуно уједначени.
„Има више фактора који су довеле до тога, највећи је заправо тај да су дечаци сада много више на друштвеним мрежама, потпуно су се отуђили, немају више социјални живот и онда када и треба да ступе у контакт у реалном животу са особом супротног пола често нити имају храбрости, нити знају како то да ураде, зато им је заправо интернет један добар алат где они желе да ступе у контакт са девојчицама, особама супротног пола. Међутим, управо то знају предатори и онда врло лако дечаци упадају у замку“, наводи Јурић.
„Када говоримо о физичким контактима, још увек су девојчице угроженије него дечаци“, додаје Јурић.
Апелује на грађане да уколико уоче сумњив садржај на интернету то пријаве Нет патроли.
Јурић: Гајим наду да је Данка жива
Говорећи о случају двогодишње Данка Илић наводи да у њему још увек постоји нада да је Данка жива.
„Ја немам никаква сазнања да бих могао да докажем ту неко моју теорију али имам оно животно неко сазнање. Ја се заиста надам да постоји тај трачак наде који ће нас све на неки начин обрадовати, да постоји могућност да се девојчица пронађе. Заиста су те шансе изузетно мале, ми смо сви тога свесни али ја некако с обзиром да се наша организација бави проблемом нестале деце не могу да одустанем и нећу да одустанем и да не верујем једноставно да та шанса не постоји“, закључио је Јурић.
Извор: РТС