Др Сиги Коен (Siigie Cohen) је специјалиста за дечји развој, доктор наука у тој области, с више од 35 година искуства у раду с децом и породицама. Поред тога, на својој Инстаграм страници помаже родитељима да се суоче с неким свакодневним ситуацијама које представљају изазов на путу одгоја деце.
Један од таквих изазова с којим се, сигурни смо, сусрео готово сваки родитељ, јесте и онај кад вам дете, након што сте одбили да удовољите неком његовом захтеву, каже: „Али ти ми НИКАД не даш…“ или „Ти ме НИКАД не пушташ…“ Док је стварност, заправо, много уравнотеженије и никако није тачно да ви свом детету НИКАД не дајете да погледа цртани филм или да поједе сладолед. Само му не дозвољавате то САД, у овом моменту.
Сви смо се нашли у тој ситуацији где нам није јасно како је могуће да је дете заборавило да је то што тражи већ добило пре само неколико сати (на пример).
Ево како др Сиги то објашњава и шта нам је чинити у оваквим тренуцима.
„Деца су искључива. Код њих је „све или ништа“. Не разумеју појам умерености и равнотеже. Они живе У ТРЕНУТКУ, осећају тај тренутак и он је за њих све. Прошлост и будућност су им магловити и у садашњем тренутку – готово неважни. Оно што осећају у датом моменту, за њих је једино осећање које се рачуна.“ – каже др Сиги. И то је потпуно нормално за дете.
Одмах затим поставља и питање на које смо сви, готово сигурно, потврдно климнули главом.
„Јесте ли ухватили себе да у тим ситуацијама одмах кренете са питањима: ‘Ќако то мислиш, никад ти не дам?! Па зар се не сећаш да си јуче добио…’ Покушавате да објасните, да уразумите дете. Да му укажете на то да никако није у праву…“
Али то, тврди она, нема никакву сврху. Уместо тога, ова докторка саветује да покушате с мало другачијим приступом. Пробајте да кажете овако нешто:
„Да, схватам да ти се чини као да ти никад не дозвољавам… Али заправо је истина да ти некад допуштам, некад не.“ (ово је упућивање на равнотежу која постоји у том допуштању и недопуштању)
„Али за ову ситуацију сад, у праву си. Не дозвољавам ти и схватам да се због тога не осећаш баш срећно“ (разумевање дечјег погледа на ситуацију).
И то је то. Остајете при одлуци, ако сматрате да је исправна.
Као што смо много пута до сад нагласили, а овај савет то и потврђује, родитељство с разумевањем НИЈЕ оно у ком ви пристајете на испуњавање свих дечјих жеља. Нежно родитељство је заправо оно у ком чувате границе, али притом детету показујете да схватате да оно ствари види другачије. То, међутим, никако не значи да ви мењате своје одлуке. Да, разумем те, схватам да се због тога лоше осећаш. И не, ја нећу променити одлуку ако будеш плакао и викао и љутио се. И то је цела мудрост.