Млади у Србији: Не верују институцијама, политичким странкама, половина планира да се исели. У образовном систему фали им највише здравствено и сексуално образовање

На Међународни дан младих, Кровна организација младих Србије (КОМС) традиционално објављује резултате највећег годишњег истраживања младих у Србији – Алтернативног извештаја о положају и потребама младих у Републици Србији!

Алтернативни извештај КОМС објављује од 2017. године, а овогодишње истраживање је спроведено у периоду од априла до маја 2024. године.

У истраживању је учествовало укупно 1.210 испитаника узраста од 15 до 30 година.
У градовима живи 76,8 испитаних, док остатак чине млади у насељима с мање од 30.000 становника. Студија је обухватила укупно четири области: учешће у политичком и друштвеном животу; вредност младих; запошљавање, образовање и мобилност; безбедност и здравље младих.

Став о животној средини

Резултати истраживања који се тичу става младих према животној средини показали су да млади лоше оцењују квалитет животне средине у Србији (веома лоше – 23,9%; лоше – 39,6%; одлично – само 0,9%).

Одлазак из Србије

Скоро половина (49%) младих планира да се исели из Србије, при чему 21% испитаника већ планира одлазак, док 28% још увек није ушло у процес планирања. Свега 14% младих тврди да неће напустити Србију.

Разлози за исељење из Србије: Виши животни стандард је главни разлог због кога би се млади одселили из земље (33%), а одмах иза њега је достојанственији живот (32%). Млади су такође истакли важност бољих јавних услуга (14%).

Поверење у институције

Када је реч о поверењу у институције, основни закључак је да млади имају умерено поверење једино у научнике и науку, док све остале институције имају просечно поверење ниже од 3,00 (на скали од 1 до 5). Ниједна институција нема просечну оцену изнад 3, што говори да су млади у потпуности неповерљиви и да се осећају запостављено.

Са најмањим поверењем (<1,5) истичу се политичке институције (председник републике, Влада РС, Народна скупштина,), док просечну оцену испод 1,6 имају и градоначелник/председник општине, Министарство просвете и медији.

Највећи број младих сматра да је за пристојан живот у Србији потребно више од 130.000 динара месечно иако је просечна зарада значајно нижа од тога. A забрињава и податак да скоро 1/3 младих сматра да никада неће моћи да купи своју некретнину

Када је реч о образовном систему и вештинама које им недостаје да развијају на том путу, највише младих је навело да би требало увести здравствено и сексуално образовање (64,3%) и међуљудске односе (64%) у школске програме.

Ментално здравље

Чак 46,9% испитаних сматра да је стручна помоћ за бригу о менталном здрављу недоступна младима, а скоро половина младих (48,3%) истиче да се често осећа анксиозно.

Подаци из истраживања сваке године све више указују на потребу за побољшањем положаја младих у Србији. Одлазак младих и њихово незадовољство животом постају све већи проблем. Кључни актери морају препознати ову ситуацију као приоритет и предузети неопходне мере за њено решавање.