Број студената који уписују смерове за наставнике хемије, физике, биологије и математике за непуну деценију значајно је опао. Министарство просвете додељује стипендије од око 20.000 динара месечно студентима који се школују за будуће наставнике. Декан Хемијског факултета Горан Роглић каже за РТС да ђаци током промоција предавачких професија у школама прво питају колика ће им бити плата. Велимир Шећеров, декан Географског факултета сматра да је за решавање тог проблема потребан широки друштвени консензус, да се образовање постави као важно за опстанак нације.
Све је теже директорима школа да пронађу наставнике за замену, ако се неко разболи и оде на боловање. Упућени кажу да критеријума скоро нема, сви који желе да раде, лакше него икада добијају посао.
Према подацима Републичког завода за статистику, ситуација је озбиљна. Број оних који уписују смерове за наставнике хемије, физике, биологије и математике за непуну деценију значајно је опао.
Хемију је 2015. уписало 26 студената, прошле године само три. Од 28 студената физике, колико смо имали уписаних 2015. године, прошле године смо дошли до седам.
Од 15 студената који су хтели да буду професори биологије 2016, стигло се до два 2023. године. Ништа није боље ни на математици, коју је у прошлој школској години уписало само двоје студената.
Географија је са 84 студента, дошла на 20, а српски са 111 на 61 заинтересованог да се школује да предаје тај предмет.
Филозофски факултет се још и најбоље држи, али и ту је пад осетан. Од почетних 120, дошли смо до 84 оних који жели да га студирају и предају филозофију деци, када га заврше.
Министарство просвете додељује стипендије од око 20.000 динара месечно студентима који се школују за будуће наставнике на различитим факултетима и васпитаче у предшколским установама.
Чекајући одговор Министарства
Декан Хемијског факултета Универзитета у Београду Горан Роглић каже да су састанак са ресорном министарком, на којем су изнели своје предлоге како би се потенцијални студенти стимулисали да изаберу наставничке смерове, имали још прошле године и да још никакав одговор нису добили.
Према речима декана Географског факултета Велимира Шећерова, за решавање тог проблема потребан је широки друштвени консензус, да се образовање постави као важно за опстанак нације.
Роглић истиче да ђаци током промоција предавачких професија у школама прво питају колика ће им бити плата. У хемији плате се крећу од сто до сто двадесет хиљада динара што се, како напомиње, не може мерити са ЕТФ-ом, ФОН-ом или Машинским факултетом.
Он наглашава да једино образовање може да води земљу напред, а да се оно уништава протеклих 15-20 година.
„Поставља се питање да ли родитељи желе приватно образовање за своју децу које ће плаћати десет хиљада евра или квалитетно државно образовање какво је ова земља некада имала“, наводи декан Хемијског факултета.
Извор: РТС
1. Није само проблем плата, то је чак на неком 5 месту.
2. Много је битније какви су нам програми (кроз које се трчи, а питање је колико се реално од тога „запа(м)ти“ у главама ученика), да ли су у складу са могућностима данашњих генерација (некадашња тројка данас је петица), колико су смислени (између осталог и јер метода „свима све“ је погубна и за наставнике и за ученике)… У оквиру овога има још много тога, али и ово је за почетак довољно.
3. Ефикасно решавање проблема оних због којих је немогуће одржавати часове или достојанство часова, школе, школства (ученик може да се бахати колико хоће, а наставницима, школи и …“школству“ су законски руке везане за адекватне реакције, јер се воде бескрајне приче, записници, процедуре, које нигде не воде и ништа не мењају и „поједе вук магарца“; оно који се бахате капирају да и даље то могу, док они који пате, други ученици и наставници, само могу „законски“ беспомоћно да трпе насиље…јер то држава законски одобрава).
4. Много бочних мешања у рад наставника, од стране разних актера, почев од родитеља, преко ситних функционера, па до озбиљнијих играча, уз подршку разних инспекција (које своје постојање и рад морају „материјално“ да оправдају налажењем грешке наставника).
Једном речју – цеди се комарац, а прождире камила.
Наравно, горе набројано није све, али је ово само покушај да се укаже на део проблема који су горући у просвети.
Дакле, плате су тек на петом месту, јер пре свега оно горе враћа колико толико достојанство просвети и њеним актерима уопште.
gradivo je besmisleno obilno. Nasilje prema nekim ucenicima daleko preko granice izdrzljivosti. Neka deca sa strahom odlaze u skolu.. Posledice savremene politike:
1. sve manje dece se radja
2. sve manje dece roditelji salju na dalje skolovanje, iz razloga siromastva, gore napisanog I slicno..
Rezervisano samo za članove. Istorija se predaje sa višom turističkom,a može i OTO. Za matematiku već treba srednja ekonomska. Minimum. Medjutim zato nastavnici sa fakultetom, ili ti osnovnim studijama, dobiju otkaze, jer nisu master i normalno ne glasuju za reizbor SNS direktorke. Itd. Provereni podaci iz jedne škole u Sremu.
Да.
Још већи је проблем што су наставницима и целом школском систему законски везане руке да би могли да се изборе са поменутим насиљем. Гледам ученике који ваше за тим да им се помогне, али…пред оваквим „законом“ који не штите жртве (и ученике и наставнике и друге) смо немоћи. Ови у власти сигурно имају те информације (бар из медија)…зашто нешто не мењају?
Слично је и у другим областима…
То наводи на помисао да се од…ако не 2000. а оно од…2004. просвета постепено убија, да људе који раде у просвети доводе у јако фрустрирајуће стање (осим наведеног и због повећаног броја оцена и због неприлагођеног програма и због лутања саме државе које се прелива и на школство итд.), где многи психички не знам како уопште стоје… наравно, слично је и са нормалним породицама (децом и њиховим родитељима) бар убог свега што сте написали.
У Словенији, на пример, привредна комора сугерише уписне квоте за смерове факултета…а код нас на жалост, привредна комора има исту улогу као и „реформа“ просвете последње две деценије…дезинтеграција!
Zato nasu decu i edukuju sve vise kadrovi koji nikada nisu radili sa decom. Nastavnici koji nemaju licencu niti su imali metodologiju. Zato imamo svakodnevno njihova sizofrena „cepanja“ pred djacima kada deca cuju od njih „ubicu se zbog vas“ ili kada izvade ekektronsku cigaretu na sred casa i kazu im da nikome ne govore, ili pocepaju kontrolne i bace jer zaboga nisu zadovoljni kako su ih naucili. 90% deca uce sama ili uz pomoc roditelja jer polovina njih nije sposobno da prenese znanje. Uprava skole koju pohadja moje dete nastavnicki kadar trazi preko fejsbuka a onda takvi ocekuju da deca gradivo znaju kao da ce bas da idu na taj fakultet.
Dragi roditelji , kada cemo mi da strajkujemo protiv ovoga sto rade nasoj deci svakodnevno, da li mi mentalno zlostavljamo decu saljuci ih u ruke needukovanim kadrovima u uzrastu kad nisu ni mentalno ni fizicki zreli da shvate da svakodnevni preveliki zahtevi i besomucno ocenjivanje odrzava stalno stanje stresa u njihovom mladom bicu? I da prestane ovaj trend da kada dete postane djak i roditelj postane to isto iako je svoje skole davno zavrsio.
Уништавање почиње самим називом који је скорије уведени,они су професори а не наставници.Од Шувара до Данила Ж Марковића је уништвање,а од припитог Гаша Кнежевића до данас је убијање просвете.
Професори/наставници о којима говорите, а који имају све како треба по питању квалификација, и али су обавезни психологију, педагогију и методике на матичним факултетима, тако да у том смислу имате адекватне људе на поменутим местима. Неке ствари, пак, немају везе ни са тим, али…ко ће сваку биљку понаособ да прегледа, да ли је реч о житу или кукољу.
Мисао после последњег зареза је апсолутно тачна.
Ti si kukolj treba te izbaciti iz skole da decu nazivas kukolj
Vratiti dostojanstvo prosvetnim radnicima, svi učitelji i nastavnici imaju zavrsen master na fakultetima, u diplomama im piše profesor. U školama primaju plate nastavnicke, piše im nastavnik razredne nastave, nastavnik biologije itd.
Jedino ovi novozaposleni ne moraju imati master diplome, ne pita se za diplomu ako imaš člansku knjižicu. Ona otvara sva vrata. Čula sam da diplome deci kupuju za rodjendane. Jedna takva radi kod nas🥺, doduše u Domu zdravlja.
Под кукољом сам подразумевао оне који не раде свој посао како треба, већ га отаљавају или још горе. Цео мој текст, на који сте реаговали, се односи на наставнике, а не на децу.
Lako se dobija posao u prosveti, samo se učlaniš u stranku. Ne treba ni znanje, ni prosek, ni iskustvo, ništa! Samo partijska knjižica. Zato sam i odustala od prosvete. Bitniji su mi čist obraz i mirna savest nego posao u struci.
Тачно тако! Мастер сам професор српског језика и књижевности са 34 године радног стажа и веома посвећена своме послу. У уторак ме замолила колегиница да погледам рад који је оценила оценом довољан (2), јер се мајка жали на оцену. Погледала сам рад и видела да је коректно оцењен. А онда је мама, чистачица у КЦ Србије, почела да држи предавање колегиници и мени да она зна своје дете и да њено дете заслужује више. И ви останите нормални!
Хоће да се „убију“ и одлични наставници, када и поред максималног труда ученици показују…практично ништа, јер једноставно не уче. А затим истим тим наставницима дођу родитељи који им објашњавају како наставници не знају да раде свој посао, шаљу им анонимне пријаве и тсл. Па како човек да не пукне, када ради из све снаге како треба, троши се из петних жила, а онда због нечијег туђег нерада и хира свако може да пљуне на њега и његов рад?
Додуше, у свакој професији имамо и оваквих и онаквих, али сврставати одговорне раднике (који трпе жестоке стресове, из делимично описаних разлога) са овим неодговорнима стварно није у реду.
Kroz razgovor sa prijateljicama koje su u prosveti stekoh utisak da ima previse kandidata za posao predavaca i da je jako veliki grabez za to radno mesto ( namerno nije receno velika konkurencija). Ako ti mladi zaposleni zele da stignu do penzije to podrazumeva par decenija rada, tako da se ova zabrinutost odnosi na period kada ce skolovanje mozda biti organizovano na potpuno drugaciji nacin da nece ni biti nuzno fizicko prisustvo predavaca u svakoj ucionici svake skole. Dakle, mozda potpuno besmisleno zamajavanje problemom koji nece ni biti problem. Drugi utisak je teska razocaranost udzbenicima koje moraju da sistematizuju i rekonfigurisu tekstove da bi poredak u lekcijama imao smisla. Kome zaista KORISTI pretenciozno i konfuzno napisan udzbenik (ima i pohvaljenih, doduse, cast izuzecima), ako ne upravo onima koji su se ustresli za svoju poziciju pa bi da obeshrabre ucenike, a i nastavnike cim otvore udzbenik. Ta sizofrenija u kreiranju sadrzaja asocira na onu pricu o menjanju pravopisnih pravila jer naucnici departmana imaju broj obaveznih radova i broj neobaveznih radova koji im se dodatno placaju. Za taj „extra money“ se bas pusti masti na volju, pa se zatim isto pkjavi u udzbenicima servirano deci na ucenje kao KAO znacajno. To divljanje sa udzbenicima je stvaaarno izaslo iz svih okvira obzirnosti prema onima koji ih koriste. Uporedjuje li neko to sa pedmetnim programima i udzbenicima
u Francuskoj, Sloveniji, Poljskoj, npr?
Један од проблема са уџбеницима је везан за наставне планове и програме. Даћу пример: у 6.разреду ОШ се најпре уче појмови везани за кретање, силе итд, а тек након тога саме физике величине, па тек онда неки од основних појмова као што су маса, запремина и тсл. Превише петљи. Конкретно, исте сам рашчивијао, али…кад ми дође инспекција неће ме похвалити на правилном методичком приступу, већ ће ме прекорити јер нисам у складу са планом и програмом…и са нпр. такмичењима… ето бесмисла.
А о томе свему нико не води рачуна.
Елем, уџбеници се морају писати тим редоследом јер не могу другачије изаћи на тржиште.
Isto vazi i za vredne i marljive djake, moja deca su odlicni ucenici, svestrani koji ne hvataju krivine nego su prisutna i zdravorazumna. Kako je takvoj deci u ovakvom skolskom sistemu i u skoli iz koje svaki dan dolazi sa losim utiscima. To su deca koja nemaju mehanizme ni zrelost da se bore protiv tih odraslih kukolja. Da li su ta dobra i vredna deca kaznjena iduci u takve skole i imati sa 12 ili 14 god svest da je puno toga pogresno, lose, deca koja ukazuju neprihvatljiva socijalna ponasanja onih koji bi trebalo da ih necemu nauce i budu autoritet iz postovanja. Zakljucak, i dobri edukovani prosvetni radnici i dobra i vredna deca iz porodica koje se bave njima u svakom smislu su zrtve ovog obrazovnog sistema. Ali deca su deca, ne mogu da strajkuju i zahtevaju, ne dolaze u skolu i bore se za normalnost, nego mogu samo da obole pre vremena.
Umorna sam od truda u besmislu, nepostovanja u drustvu, nevaspitanja u porodici, umišljenih velicina i raznih uštvi oko njih. Srecom, blizu je kraj.
Да. Све ово страшно умара, пре свега психу.
И, уместо да се свако бави озбиљно својим послом, ми који радимо у просвети смо додатно оптерећени овиме о чему Ви пишете. Уместо да држава регулише све то (законе којима штити жртве, смислено уреди просветни систем у сваком смислу у складу са потребама друштва и могућностима деце, као и да уради корениту реформу), она (не)ради по инерцији, примају плате ни за шта, не могу или неће да напишу пар реченица за годину дана, не решавају ништа иако гори само тако, усклађују законе са ЕУ…а са здравим разумом? Услед тога ја кад дођем кући с посла думам како да решавам и оно што није мој посао, а сада думам како организовати просветни систем….само, од обавеза немам времена да се томе конкретније посветим…
Lako se dobija posao u prosveti, samo se učlaniš u stranku. Ne treba ni znanje, ni prosek, ni iskustvo, ništa! Samo partijska knjižica. Zato sam i odustala od prosvete. Bitniji su mi čist obraz i mirna savest nego posao u struci.
Сви причају да по завршетку наведених факултета одмах чека посао, а то апсолутно није тачно. Све те предмете већ предају „стручњаци“ са средњом школом или неким левим факултетом. Ми кад дођемо да тражимо часове, нама се каже „Завршите мастер, па дођите!“, а и тад није искључено да ће тражити докторат. Нико неће да се стресира током студија и да га после неко, у најмању руку понижава.
Nije problem plata. Problem je odnos porodice i učenika prema nastavnicima.
Još veći problem je što je sistem dozvolio da se svako, kome se navrne, meša u obrazovanje, da ne govorim o istom sistemu koji je dozvolio roditeljima da traže od škole da svi učenici isključivo budu odlični bez obzira na znanje. Isti taj sistem je natovario nastavnicima besmilenu administraciju, pogotovo za vladanje učenika.
И то је све тачно. Допунио бих да је наставницима додељено још много улога за које немају ни завршене разне друге факултете (што држава покушава да надомести са до 3 дана курса) ни времена ни простора ни…за остварење онога што је неко замислио седећи у канцеларији и немајући икакав контакт са нашом реалношћу.
Да. Све ово страшно умара, пре свега психу.
И, уместо да се свако бави озбиљно својим послом, ми који радимо у просвети смо додатно оптерећени овиме о чему Ви пишете. Уместо да држава регулише све то (законе којима штити жртве, смислено уреди просветни систем у сваком смислу у складу са потребама друштва и могућностима деце, као и да уради корениту реформу), она (не)ради по инерцији, примају плате ни за шта, не могу или неће да напишу пар реченица за годину дана, не решавају ништа иако гори само тако, усклађују законе са ЕУ…а са здравим разумом? Услед тога ја кад дођем кући с посла думам како да решавам и оно што није мој посао, а сада думам како организовати просветни систем….само, од обавеза немам времена да се томе конкретније посветим…