Гимназијалци у клупама недељно морају да проведу 27 сати и то прописује Закон о средњем образовању и васпитању, преноси Euronews Srbija. За то време, сви ђаци уче и природне, и друштвене науке, и уметност, и то без обзира на њихове афинитете и таленте. Да би могли да бирају факултет и професију која их занима, морају да имају добре оцене из предмета који им за то занимање можда никад неће бити потребни. Да ли такав концепт помаже или отежава средњошколцима да остваре свој потенцијал, али и колико се разликује од страних средњих школа које су протеклог викенда имале своје презентације у Београду?
Већина страних програма нуди ученику да изабере пакет предмета које жели да проучава и по правилу они подразумевају мање предмета него у српским гимназијама.
Домаће гимназије нуде опште образовање и обавезних 15 до 18 предмета по години. Ипак из Форума београдских гимназија кажу да то средњошколцима не ствара проблем да се профилишу и да до 90 одсто њих зна чиме жели да се бави већ у трећем разреду гимназије. Истичу други проблем који настаје због обимног градива.
„Ту је упитније знање, односно са којим знањем они изађу него да ли могу да се профилишу у дану када треба да одговарају или да раде контролне и већ сутрадан се окрећу неком другом предмету. То ново градиво потискује градиво које су савладали, односно знање које су стекли учећи онај претходни предмет и тако се врте у једном зачараном кругу“, каже Александар Марков из Форума београдских гимназија.
У време које ђаци проведу у школи улазе обавезни и изборни предмети и активности. Наш саговорник оцењује да када се на то додају и ваннаставне активности не остаје пуно слободног времена.
„Могао бих се сложити да су данас ученици оптерећенији у погледу обавезних сати времена проведеног у школи у односу на неке раније генерације, тамо рецимо 90-их, 80-их година“, додаје Марков.
Почетком 2000-их настала је идеја да се и у домаћем образовном систему уведе изборност, али се од тога 2010. године и одустало. Уследиле су реформе које су према оценама Форума београдске гимназија више оптеретиле ученике него што су допринеле квалитету њиховог образовања.
Драгица Павловић Бабић, професорка на Филозофском факултету у Београду и стручњак за психологију образовања на питање да ли су ђаци преоптерећени бројем предмета у школама и обимношћу градива, одговара да су преоптерећени и једним и другим.
„Што се тиче броја предмета, рекла бих да је ту у ствари суштински проблем, јер ми имамо школу која ради на томе да дезинтегрише школско градиво на велики број предмета који онда међу собом јако слабо комуницирају, а идеја школовања не би требало да буде да ми стекнемо што више неких изолованих, партикуларних знања из различитих области, већ напротив да имамо прилику да та знања интегришемо на смислен начин. Када имате пуно предмета, ви у ствари дижете препреку да се таква интеграција деси у главама ученика, а било би у ствари добро да настава олакшава и подстиче, а не да отежава те интелектуалне процесе, јер најнижи ниво знања је то дословно репродуковање, запамћивање и дословно репродуковање, али то знање нема велику употребну вредност“, навела је Бабић за Euronews Srbija.