Нема једноставнијег начина да се каже: игра је одлична за све нас!
Када се играмо са својим дететом, повезујемо се и градимо јак однос у ком се дете природно осећа прихваћено, вољено и сигурно. За тате је важно да се играју са децом, а важно је и да маме то подстичу. Сви би требало да се играмо више!
Да бисмо одржали своје ментално здравље, важно је да у сваком дану пронађемо оне мале радости које ће нас оснажити и учинити да се стрес и анксиозност сведу на минимум. Волите да се забављате, решавате укрштене речи или слушате музику? Све су то начини на које се одрасли играју. Да, понекад овим активностима „приписујемо сврху“, али у великој мери то је процес у коме највише уживамо.
За децу то такође важи, игра је процес који користе као средство за срећу. Вероватно помаже то што је много игре у раном детињству активно и енергично, па ти хормони среће прште на све стране!
Како ће нам игра помоћи да се повежемо и побољшамо наш однос?
Када се дете и родитељи играју заједно, ствара се заједнички фокус. Заједничко искуство и смена моћи. Играјући се са дететом, постајете гост у њиховом свету и лишени сте већине одговорности за доношење одлука. Ако сте икада играли игру „хајде да се претварамо“ са шестогодишњаком, онда вам је све јасно! Дете се осећа оснаженим док се налази у седишту свега!
Ово нам може бити тешко да схватимо, али то је добра ствар – бенефити за наше дете далеко надмашују сваки осећај рањивости који можда имамо! Важно је да имамо на уму да нам малишани не показују непоштовање тиме што нас чине бебом или псом у својој игри. Напротив, то је само њихов начин да схвате свет у којем имају врло мало контроле над собом. С друге стране, није наодмет да се барем на кратко препустимо и будемо безбрижни!
Каква је игра важна за тате?
Тате су више физички у игри са децом, бирају рвање или јурњаву, а то има огромне користи и за малишане и за тату. Ако тата није примарни старатељ детета, вероватно ће добити минималан физички контакт током остатка дана (претпоставимо да се ово време за игру дешава после посла). Доказано је да додир повећава нивое допамина и серотонина, што заузврат смањује ниво стреса и анксиозности. Ово делује и код родитеља и код деце, па је ова врста игре двоструко корисна.
Када учествујемо у физичкој игри са својом децом, заправо им обезбеђујемо сигуран простор да вежбају саморегулацију и допуштамо им да ослободе много енергије. Уједно, малишани добијају прилику да истраже на који начин контролишу своју снагу, али и да упореде колико им је тешко да се рвају са вама у односу на рвање са братом или сестром. У свакој игри деца могу да испробају како да се смире и да управљају својим реакцијама.
Наравно, физичка игра није једини начин да се играте са својим малишаном. Као и за све остало у животу, и у игри је кључна разноврсност. Тате могу да преузму и осетљиву и негујућу улогу.
Зар не постоји бољи начин да искористимо своје време?
Поред свега што треба урадити, тате некада доживљавају игру као губљење драгоценог времена. Ако мислите да постоје продуктивнији начини да искористите своје време, можда вреди да размислите како можете преформулисати ове мисли.
Када играте „Не љути се, човече“ са својим дететом, онда га учите како да управља својим емоцијама када побеђује или губи, математичке и језичке вештине, ефективну комуникацију и посматрање.
Ако се играте у парку, малишана учите координацији, агилности, брзини и одличном вежбању. Када правите стрип са својим дететом, ви га учите како да планира и да се организује. Такође радите са правописом, граматиком, уметничким делима и истрајношћу. Ако се рвате са својим дететом, дозвољавате му да изгради своју моторичку снагу и координацију.
И више је него јасно: када се деца играју, њихов мозак је активан, ангажован и апсорбује информације много већом брзином.
Када тате треба да почну да се играју са својом децом?
За тате је важно да се играју са дететом од малих ногу. У ствари, не можете почети прерано! Будите разиграни док је ваша партнерка још увек трудна, певајте песме или читајте приче беби у стомаку. То ће јој помоћи да препозна ваш глас када се роди. Играјте се са својом бебом што пре и што чешће можете. Наравно, сви се понекад осећамо глупо, посебно када се играмо са малим бебама. Јасно је да оне не дају много повратних информација и лако може да нам се учини како „све радимо погрешно“. Али магија игре је често невидљива.
Када се играте са бебом или дететом, њихова тела су преплављена хормонима за добро расположење. Стимулише се њихов пре-фронтални кортекс – део мозга који је одговоран за све више функционалне мисли, попут расуђивања. Синапсе се повезују и стварају се позитивни неуронски путеви. Ово стање мозга је дивно за стварање и јачање веза између родитеља и детета. Нарочито ако већину дана проведете далеко од њих, на послу. Многи од нас су одрасли са поруком „Ја сам твој родитељ, а не пријатељ“ и колико год је то истина, могуће је бити и родитељ и друг у игри! Као што никад није прерано за почетак, никада није ни касно!
Како могу да охрабрим свог партнера да се више игра са децом?
Ако сте мама која је природно „разиграни родитељ“, охрабрите свог партнера да се укључи. Створите прилике у својој свакодневној рутини за игру и направите корак уназад. Можда ћете морати да окупите породицу да бисте започели игру, али се постепено повлачите. Сјајно је да ваша деца знају да могу имати овај разиграни однос са вама обоје. Ако сте обично родитељ који заузима позадинску улогу, иступите и будите охрабрени сазнањем да је веза коју успоставие значајна. Ваше дете ће вероватније доћи и разговарати с вама касније како одраста. Играњем отварате врата животу у коме нисте супротстављене стране, већ у свему што се дешава уживате заједно.
