Будистички учитељи кажу да је највећи дар који родитељ могу дати детету његова или њена лична срећа.
На ово је, у једном од својих интервјуа, подсетио и сада већ светски познат и признат психотерапеут и аутор Габор Мате.
Због тога он родитељима говори да пазе на свој емоционални живот, да прате стрес и не игноришу га.
”Током првих неколико година примарни циљ породице требало би да буде испуњење потреба детета, осећај сигурности и топлине. Ма какве животне циљеве имали, ставите их на чекање и заиста створите окружење у ком ће се ваше дете осећати заштићено и повезано с вама. То ће онда бити дете које је већ добрим делом спремно за живот.” – казао је Мате у једном од својих говора.
Родитељима сугерише да ако се у периоду раног детињства своје деце суоче са стресом, депресијом, анксиозношћу да тај проблем решавају што је брже могуће, без одуговлачења и чекања да само прође.
”Потражите и прихватите сваку помоћ која вам се нуди јер, ако то не урадите, ваше стање утицаће негативно на дете.” – казао је Габор Мате.
Он открива и да је наука доказала да се обрасци повезивања родитеља преносе на децу.
”То значи да можете направити неки интервју с будућим родитељима детета које још није ни зачето и са приличном сигурношћу открити како ће то дете кад се роди и напуни годину дана реаговати на изазове повезаности са блиским особама, како ће реаговати кад се буде одвајало од родитеља и слично. То ће, онда, даље предвидети како ће то дете одрастати, како ће се повезивати с људима у свом окружењу кад одрасте.” – објашњава Мате.
Каже и да ништа у нашем телу, па ни људски мозак, није условљено само генетиком.
”Увек као пример наводим семе. Ако желите да из неког семена израсте плод, морате пронаћи праву врсту земље, обезбедити му онолико светлости колико је потребно, храну која му треба да би расло. Људски мозак се, исто тако, развија као одговор на окружење. Заправо, већи део раста људског мозга дешава се након рођења, те је стога утицај окружења још важнији. Чак око 80% развоја се дешава после рођења, највећи део у прве три године живота.” – истиче Мате, додајући да до краја треће године мозак детета већ чини 80 до 90% величине мозга одраслог човека. Док је тело у том узрасту тек на 18% онога што треба тек да постане.
Дакле, то је разлог што су те прве три године толико важне. Најважније.
„Шта ће се то развити, а шта неће, зависи добрим делом од окружења. На пример, дете које није уопште изложено светлости, за неколико године биће слепо. Јер је чулу вида, да би се развило, неопходна светлост. Исто тако, наша способност за интимне везе, повезаност, за контролу емоција, стреса, сви зависе од услова у којима је наш мозак растао” – објашњава Мате.
А шта су прави услови?
Прави услови су, каже Мате, одрастање уз родитеља који није под непрестаним стресом, депресиван, који је емоционално доступан.
”Није овде реч о томе да ли мама и тата воле дете, то у већини случајева можете узети здраво за готово. Као и то да су им намере добре. Овде само говоримо о томе колико родитељи могу бити под стресом, депресивни, искључени. А што више јесу, то ће више негативно утицати на развој мозга детета.