Предлог измена и допуна Закона о уџбеницима, стигао је у скупштинску процедуру. Стигао у Скупштину, иако стручњаци упозоравају да су његове одредбе – против Устава. Он, суштински, предвиђа увођење пакета националних уџбеника – и док власт тврди њиме се ради на очувању националног идентитета, стручњаци с друге стране кажу – ради се, заправо, на увођењу монопола.
Ако предложене измене Закона о уџбеницима буду усвојене – спашће књига на два слова. На Завод за уџбенике, као јединог издавача, и јавно предузеће које би их, у том случају, штампало. Главни разлог увођења националног пакета уџбеника, наводе и министар просвете и премијер, јесте „очување националног идентитета“. За Ђура Мацута, то је чак један од највећих успеха првих 100 дана његове Владе.
„Закон о уџбеницима, који такође представља једно враћање на основе здраве историје, односно здравог постојања нашег образовног система где ћемо се вратити коренима онога што је национални идентитет Србије са националним издавачима, односно ауторима“, наводи Мацут.
Иако, овако срочено, звучи као увод у дечију причу са изразито родољубивим мотивима, јавност је, по свему судећи, ипак скептична. За разлику од премијера, за родитеље, чини се, ово није – ни близу успеха. Лидија Николић, мајка једног основца, каже – напротив – не види да би то „допринело било каквом бољитку“.
„Сви уџбеници имају исти програм, деца раде потпуно исте ствари, само је питање како је направљена та књига, ко је лепше илустровао, ко је то лакше урадио… Што би се то данас радило? Ја сам дете које је учило из само једног уџбеника, један једини, Завод за уџбенике. А зашто данас да немамо конкуренцију, да учитељи могу да изаберу?“, каже она.
Исто то питају се управо и они, изгледа ништа мање скептични, наставници. Наставни план и програм према ком се уџбеници и састављају, а које потом одобрава и сам министар, већ је, истиче наставник географије Мирослав Грујић, пун националног садржаја. Управо зато што их, додаје, одувек и пишу – наши аутори.
„Често се помиње да нам уџбенике пишу странци, а верујте, ето узмите сваки уџбеник, видећете ко су аутори. Аутори су професори који живе и раде у Србији. Они кажу – „да се буди национална свест“. Ја верујем да у свим уџбеницима који су на тржишту постоји та национална свест, да се свугде прожима прича о Србији. Конкретно, у географији, могу то и да потврдим“, каже Грујић.
Иако се овим Предлогом одређује и препоручена маса уџбеника по разредима, као и начин утврђивања највише малопродајне цене, Грујић сматра да иза увођења свих ових новина – ипак стоје неки други разлози…
„Мислим да су те приче о цени, о тежини, односно дебљини уџбеника, кад кажем тежина, мислим на грамажу – да су то неке пусте приче, да се овде нешто сасвим друго крије. Мислим да се овде иде ка томе да се уради један монопол на тржишту, да се оживи поново тај Завод за уџбенике, јер верујем да велики број колега више и не користи уџбенике које издаје Завод“, каже Грујић.
А исто то мисле и из Удружења издавача уџбеника. Гордана Кнежевић Орлић каже – јасно је да је овај Предлог увод у монопол, чиме се „без конкурентности и без стручних анализа – губи на квалитету“. Од преко 2.000 аутора који већ 20 година учествују у стварању образованих материјала и прилагођавају их различитим потребама ђака и школа, додаје – више не би било ни слова.
„Овај Закон је скандалозан у смислу одузимања права неким људима који су стручни, који су професионалци, који су се доказали у том креирању уџбеника – њима се забрањује да то више раде. То је нешто што је против и Устава и међународних споразума које је држава Србија потписала“, каже она.
Тако је и Удружење грађана Грађанске иницијативе позвало Владу Србије да повуче овај Предлог и тиме заустави кршење међународних обавеза у овој области. Као и инструментализацију образовања у, како кажу, личне и партијске сврхе, јер би се тиме, додају, зацементирала политичка контрола над образовањем у Србији.
Извор: Н1