Виши суд у Београду донео је 18. децембра 2025. пресуду којом је први пут судски утврђено да одредба Посебног колективног уговора којом се свима који нису чланови репрезентативних просветних синдиката исплаћује свега половина јубиларне награде – представља дискриминацију и крши начело једнаких права запослених.
Судија Небојша Ђуричић усвојио је тужбени захтев просветног радника Економске школе „Нада Димић“ из Земуна и пресудио да је Решењем о исплати јубиларне награде број 313 од 5. јуна 2025. године повређено начело једнаких права и обавеза. Школа је обавезана да тужиљи исплати укупан износ од 151.655,03 динара са законском затезном каматом почев од 5. јуна 2025, као и да надокнади трошкове парничног поступка у износу од 63.800,00 динара, у року од 15 дана од дана пријема пресуде, под претњом принудног извршења.
Подсетимо, у јануару 2025. године потписан је Посебан колективни уговор за запослене у основним и средњим школама и домовима ученика, којим је између осталог предвиђено да запослени који нису чланови репрезентативних синдиката потписника имају право на јубиларну награду у износу од свега 50% у односу на износе предвиђене за синдикалне чланове. Конкретно, за 10 година радног стажа јубиларна награда износи пола просечне плате, за 20 година једну просечну плату, за 30 година једну и по, за 35 две, а за 40 година две и по просечне плате — али само за оне који плаћају синдикалну чланарину. Јубиларна награда није једино што је ПКУ-ом умањено нечлановима: исти принцип примењен је и на отпремнину, чији износ такође зависи од тога да ли је запослени члан једног од репрезентативних синдиката потписника уговора.
Уговор су 30. јануара 2025. потписали министарка просвете Славица Ђукић Дејановић и представници три репрезентативна синдиката — Уније синдиката просветних радника Србије, Синдиката образовања Србије и ГСПРС „Независност“, а касније и четврти репрезентативни синдикат, Синдикат радника у просвети Србије.
Председник Уније синдиката Добривоје Марјановић оценио је тада да је реч о вероватно „најбољом колективном уговору који је икада потписан у образовању“, а председник ГСПРС „Независност“ Срђан Словић покушао је да одбрани спорну одредбу уз аргумент да је то „тренд у Европи“ и да „овај поступак не дискриминише, никоме није забрањено учлањење у синдикате.“
Бура у просветној јавности
Реакција јавности била је бурна и готово једногласна. Ана Димитријевић из Форума београдских гимназија оценила је да је спорна одредба „дискриминаторна“ и да је то била „главна тачка која је Форум одмах определила да буде против“, истичући да се просветни радници не смеју делити на синдикалце и несиндикалце јер су „све те године радног стажа радили независно од тога ко је када приступио синдикату.“
Никола Ћурчин, потпредседник Независног синдиката просветних радника Србије, оценио је да спорна одредба није у складу са Законом о забрани дискриминације, који у члану 25 изричито забрањује дискриминацију због неприпадности синдикалној организацији, те да је „немогуће, ни по том члану закона, ни по Закону о раду, да неко зато што је члан синдикалне организације има већа права.“ Најавио је покретање поступка пред Уставним судом и позвао све колеге којима буде исплаћена мања јубиларна награда да се обрате синдикату.
Повереник за заштиту равноправности предложио је Уставном суду да хитно преиспита спорне одредбе, оценивши да се њима запослени који нису чланови репрезентативних синдиката стављају у неједнак положај без објективног и разумног оправдања.
Сва та упозорења потврдио је сада и суд — а ова пресуда може отворити пут за масовне тужбе хиљада просветних радника широм Србије који су се у истој ситуацији.
