Viši sud u Beogradu doneo je 18. decembra 2025. presudu kojom je prvi put sudski utvrđeno da odredba Posebnog kolektivnog ugovora kojom se svima koji nisu članovi reprezentativnih prosvetnih sindikata isplaćuje svega polovina jubilarne nagrade – predstavlja diskriminaciju i krši načelo jednakih prava zaposlenih.
Sudija Nebojša Đuričić usvojio je tužbeni zahtev prosvetnog radnika Ekonomske škole „Nada Dimić“ iz Zemuna i presudio da je Rešenjem o isplati jubilarne nagrade broj 313 od 5. juna 2025. godine povređeno načelo jednakih prava i obaveza. Škola je obavezana da tužilji isplati ukupan iznos od 151.655,03 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 5. juna 2025, kao i da nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 63.800,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Podsetimo, u januaru 2025. godine potpisan je Poseban kolektivni ugovor za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika, kojim je između ostalog predviđeno da zaposleni koji nisu članovi reprezentativnih sindikata potpisnika imaju pravo na jubilarnu nagradu u iznosu od svega 50% u odnosu na iznose predviđene za sindikalne članove. Konkretno, za 10 godina radnog staža jubilarna nagrada iznosi pola prosečne plate, za 20 godina jednu prosečnu platu, za 30 godina jednu i po, za 35 dve, a za 40 godina dve i po prosečne plate — ali samo za one koji plaćaju sindikalnu članarinu. Jubilarna nagrada nije jedino što je PKU-om umanjeno nečlanovima: isti princip primenjen je i na otpremninu, čiji iznos takođe zavisi od toga da li je zaposleni član jednog od reprezentativnih sindikata potpisnika ugovora.
Ugovor su 30. januara 2025. potpisali ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović i predstavnici tri reprezentativna sindikata — Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije, Sindikata obrazovanja Srbije i GSPRS „Nezavisnost“, a kasnije i četvrti reprezentativni sindikat, Sindikat radnika u prosveti Srbije.
Predsednik Unije sindikata Dobrivoje Marjanović ocenio je tada da je reč o verovatno „najboljom kolektivnom ugovoru koji je ikada potpisan u obrazovanju“, a predsednik GSPRS „Nezavisnost“ Srđan Slović pokušao je da odbrani spornu odredbu uz argument da je to „trend u Evropi“ i da „ovaj postupak ne diskriminiše, nikome nije zabranjeno učlanjenje u sindikate.“
Bura u prosvetnoj javnosti
Reakcija javnosti bila je burna i gotovo jednoglasna. Ana Dimitrijević iz Foruma beogradskih gimnazija ocenila je da je sporna odredba „diskriminatorna“ i da je to bila „glavna tačka koja je Forum odmah opredelila da bude protiv“, ističući da se prosvetni radnici ne smeju deliti na sindikalce i nesindikalce jer su „sve te godine radnog staža radili nezavisno od toga ko je kada pristupio sindikatu.“
Nikola Ćurčin, potpredsednik Nezavisnog sindikata prosvetnih radnika Srbije, ocenio je da sporna odredba nije u skladu sa Zakonom o zabrani diskriminacije, koji u članu 25 izričito zabranjuje diskriminaciju zbog nepripadnosti sindikalnoj organizaciji, te da je „nemoguće, ni po tom članu zakona, ni po Zakonu o radu, da neko zato što je član sindikalne organizacije ima veća prava.“ Najavio je pokretanje postupka pred Ustavnim sudom i pozvao sve kolege kojima bude isplaćena manja jubilarna nagrada da se obrate sindikatu.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti predložio je Ustavnom sudu da hitno preispita sporne odredbe, ocenivši da se njima zaposleni koji nisu članovi reprezentativnih sindikata stavljaju u nejednak položaj bez objektivnog i razumnog opravdanja.
Sva ta upozorenja potvrdio je sada i sud — a ova presuda može otvoriti put za masovne tužbe hiljada prosvetnih radnika širom Srbije koji su se u istoj situaciji.