Да ли је 8. април 2026. заправо датум који би могао постати преседан у српском школству?
Сутра истиче мандат Привременом школском одбору Пете београдске гимназије. Реченица која звучи бирократски и сувопарно, али иза ње стоји нешто што српско школство још није видело: реална могућност да једна од најугледнијих београдских школа затвори своја врата.
Да бисмо разумели куда ова прича иде, морамо се вратити на почетак.
Како се уопште дошло до привременог одбора?
Пета београдска гимназија ушла је у школску 2025/2026. годину у дубокој институционалној кризи. Школа је била блокирана, део наставника суспендован, а в.д. директорка Данка Нешовић постала је једна од најконтроверзнијих фигура у српском образовању. На основу налаза просветне инспекције, Министарство просвете је разрешило тадашњи Школски одбор и увело Привремени орган управљања — стандардна, законом предвиђена мера за ситуације када школа не функционише у складу са прописима.
Закон о основама система образовања и васпитања предвиђа да такав привремени орган траје најдуже шест месеци, уз могућност продужења за још толико. У случају Пете гимназије, оба мандата су искоришћена. Мандат в.д. директорке Данке Нешовић истекао је 22. фебруара 2026, а на њено место постављен је Огњен Мрваљевић, наставник из колектива. Мандат Привременог школског одбора истиче — сутра, 8. априла.
Шта закон каже мора да се деси?
Задатак привременог органа управљања није само да „чува столицу“ — он има конкретну законску обавезу: да отклони утврђене неправилности и распише конкурс за избор сталног директора. Савет родитеља Пете београдске гимназије подсетио је јавност још у фебруару да „чињеница да конкурс за избор директора до данас није расписан указује на то да неправилности нису отклоњене у законском року.“
Поступак избора директора није брз — траје отприлике четири месеца. То значи да је, чак и да је конкурс расписан данас, нови директор не би могао бити изабран пре истека мандата Привременог одбора. Паралелно, Скупштина Града Београда је требало да покрене процедуру избора новог, редовног Школског одбора, који се састоји од представника наставника, родитеља и локалне самоуправе.
Ништа од тога, према доступним информацијама, није урађено на време.
Три сценарија за сутра — и дане који следе
Сценарио 1: Скупштина Београда напокон конституише редовни школски одбор
Ово је законски исправан пут. Редовни школски одбор има девет чланова — по три из реда наставника, родитеља и локалне самоуправе — и једино он може враћање Пете гимназије на прави колосек учинити одрживим. Савет родитеља захтевао је управо ово још у фебруару, инсистирајући да „нови школски одбор буде формиран најкасније до 8. априла 2026.“
Овај сценарио претпоставља вољу локалне власти да ту вољу и покаже. До сада тих сигнала није било.
Сценарио 2: Школа остаје без органа управљања — и отвара се питање забране рада
Ово је правно најтежа опција, али је закон експлицитно предвиђа. Ако по истеку другог мандата Привременог школског одбора не буде конституисан нови орган управљања и не буде расписан конкурс за директора, Закон о основама система образовања и васпитања даје Министарству могућност да забрани рад школе. Родитељи Пете београдске сами су ово именовали као „најтежу и крајњу меру, са несагледивим последицама по ученике, запослене и родитеље.“
Забрана рада школе била би апсолутни преседан у српском школству. Али и сама могућност да се о њој озбиљно говори у контексту једне од најстаријих и најугледнијих београдских гимназија говори колико је ситуација озбиљна.
Сценарио 3: Незаконит, али најреалнији – Министарство именује нови привремени одбор
Иако закон ову опцију не препознаје као могућност, ово је најизгледније и министарству најлакше. Тиме се спречава формирање Школског одбора који не би био по вољи. Министарство формално нема законски основ да именује трећи привремени орган, али у одсуству било какве принудне примене закона, институције једноставно… наставе да раде. Школа не престаје са радом, нико не изриче забрану, и неко тело де факто управља школом без јасног правног основа.
Искуство из праксе, нажалост, показује да се овај сценарио често претвори у дуготрајно стање. Професор правног факултета Милош Прица, анализирајући сличне случајеве у нишким школама, упозорио је да постављање привремених органа управљања без јасног рока и плана за нормализацију „оставља простор да школа буде партијски плен.“
Шта пракса показује?
Српско школство познаје много случајева у којима је закон био јасан, а поступање надлежних — није. Школски одбори са истеклим мандатом годинама су функционисали у нишким школама без икакве реакције ни Скупштине ни Министарства. Конкурс за директора Пете београдске министар је најављивао „ускоро“ још у октобру 2025. — и никад га није расписао.
Пракса показује да правна празнина која настаје када органи управљања не функционишу не доводи аутоматски до законског епилога — она најчешће води у продужену неизвесност, током које школе раде у сивој зони, а одговорност се разводњава између Министарства, локалне самоуправе и привремених тела која немају ни мандат ни легитимитетет да доносе дугорочне одлуке.
Зашто је ово важно и ван Пете гимназије?
Пета београдска није једина школа у овој ситуацији — али јесте највидљивија. Оно што се дешава сутра представља тест: да ли институције у Србији могу и хоће да примене закон кад је ситуација компликована и политички осетљива?
Ако одговор буде нови привремени орган без јасног плана за нормализацију, то ће бити порука свим школским одборима, наставницима и родитељима у Србији о томе колико значи закон када се не исплати применити га. Ако одговор буде конституција легитимног, демократски изабраног органа управљања и покретање конкурса за директора — то би могао бити први корак ка враћању једне изузетне школе у нормалу.
Ученици Пете београдске заслужују ту нормалност. И заслужују је што пре.