Da li je 8. april 2026. zapravo datum koji bi mogao postati presedan u srpskom školstvu?
Sutra ističe mandat Privremenom školskom odboru Pete beogradske gimnazije. Rečenica koja zvuči birokratski i suvoparno, ali iza nje stoji nešto što srpsko školstvo još nije videlo: realna mogućnost da jedna od najuglednijih beogradskih škola zatvori svoja vrata.
Da bismo razumeli kuda ova priča ide, moramo se vratiti na početak.
Kako se uopšte došlo do privremenog odbora?
Peta beogradska gimnazija ušla je u školsku 2025/2026. godinu u dubokoj institucionalnoj krizi. Škola je bila blokirana, deo nastavnika suspendovan, a v.d. direktorka Danka Nešović postala je jedna od najkontroverznijih figura u srpskom obrazovanju. Na osnovu nalaza prosvetne inspekcije, Ministarstvo prosvete je razrešilo tadašnji Školski odbor i uvelo Privremeni organ upravljanja — standardna, zakonom predviđena mera za situacije kada škola ne funkcioniše u skladu sa propisima.
Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predviđa da takav privremeni organ traje najduže šest meseci, uz mogućnost produženja za još toliko. U slučaju Pete gimnazije, oba mandata su iskorišćena. Mandat v.d. direktorke Danke Nešović istekao je 22. februara 2026, a na njeno mesto postavljen je Ognjen Mrvaljević, nastavnik iz kolektiva. Mandat Privremenog školskog odbora ističe — sutra, 8. aprila.
Šta zakon kaže mora da se desi?
Zadatak privremenog organa upravljanja nije samo da „čuva stolicu“ — on ima konkretnu zakonsku obavezu: da otkloni utvrđene nepravilnosti i raspiše konkurs za izbor stalnog direktora. Savet roditelja Pete beogradske gimnazije podsetio je javnost još u februaru da „činjenica da konkurs za izbor direktora do danas nije raspisan ukazuje na to da nepravilnosti nisu otklonjene u zakonskom roku.“
Postupak izbora direktora nije brz — traje otprilike četiri meseca. To znači da je, čak i da je konkurs raspisan danas, novi direktor ne bi mogao biti izabran pre isteka mandata Privremenog odbora. Paralelno, Skupština Grada Beograda je trebalo da pokrene proceduru izbora novog, redovnog Školskog odbora, koji se sastoji od predstavnika nastavnika, roditelja i lokalne samouprave.
Ništa od toga, prema dostupnim informacijama, nije urađeno na vreme.
Tri scenarija za sutra — i dane koji slede
Scenario 1: Skupština Beograda napokon konstituiše redovni školski odbor
Ovo je zakonski ispravan put. Redovni školski odbor ima devet članova — po tri iz reda nastavnika, roditelja i lokalne samouprave — i jedino on može vraćanje Pete gimnazije na pravi kolosek učiniti održivim. Savet roditelja zahtevao je upravo ovo još u februaru, insistirajući da „novi školski odbor bude formiran najkasnije do 8. aprila 2026.“
Ovaj scenario pretpostavlja volju lokalne vlasti da tu volju i pokaže. Do sada tih signala nije bilo.
Scenario 2: Škola ostaje bez organa upravljanja — i otvara se pitanje zabrane rada
Ovo je pravno najteža opcija, ali je zakon eksplicitno predviđa. Ako po isteku drugog mandata Privremenog školskog odbora ne bude konstituisan novi organ upravljanja i ne bude raspisan konkurs za direktora, Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja daje Ministarstvu mogućnost da zabrani rad škole. Roditelji Pete beogradske sami su ovo imenovali kao „najtežu i krajnju meru, sa nesagledivim posledicama po učenike, zaposlene i roditelje.“
Zabrana rada škole bila bi apsolutni presedan u srpskom školstvu. Ali i sama mogućnost da se o njoj ozbiljno govori u kontekstu jedne od najstarijih i najuglednijih beogradskih gimnazija govori koliko je situacija ozbiljna.
Scenario 3: Nezakonit, ali najrealniji – Ministarstvo imenuje novi privremeni odbor
Iako zakon ovu opciju ne prepoznaje kao mogućnost, ovo je najizglednije i ministarstvu najlakše. Time se sprečava formiranje Školskog odbora koji ne bi bio po volji. Ministarstvo formalno nema zakonski osnov da imenuje treći privremeni organ, ali u odsustvu bilo kakve prinudne primene zakona, institucije jednostavno… nastave da rade. Škola ne prestaje sa radom, niko ne izriče zabranu, i neko telo de fakto upravlja školom bez jasnog pravnog osnova.
Iskustvo iz prakse, nažalost, pokazuje da se ovaj scenario često pretvori u dugotrajno stanje. Profesor pravnog fakulteta Miloš Prica, analizirajući slične slučajeve u niškim školama, upozorio je da postavljanje privremenih organa upravljanja bez jasnog roka i plana za normalizaciju „ostavlja prostor da škola bude partijski plen.“
Šta praksa pokazuje?
Srpsko školstvo poznaje mnogo slučajeva u kojima je zakon bio jasan, a postupanje nadležnih — nije. Školski odbori sa isteklim mandatom godinama su funkcionisali u niškim školama bez ikakve reakcije ni Skupštine ni Ministarstva. Konkurs za direktora Pete beogradske ministar je najavljivao „uskoro“ još u oktobru 2025. — i nikad ga nije raspisao.
Praksa pokazuje da pravna praznina koja nastaje kada organi upravljanja ne funkcionišu ne dovodi automatski do zakonskog epiloga — ona najčešće vodi u produženu neizvesnost, tokom koje škole rade u sivoj zoni, a odgovornost se razvodnjava između Ministarstva, lokalne samouprave i privremenih tela koja nemaju ni mandat ni legitimitetet da donose dugoročne odluke.
Zašto je ovo važno i van Pete gimnazije?
Peta beogradska nije jedina škola u ovoj situaciji — ali jeste najvidljivija. Ono što se dešava sutra predstavlja test: da li institucije u Srbiji mogu i hoće da primene zakon kad je situacija komplikovana i politički osetljiva?
Ako odgovor bude novi privremeni organ bez jasnog plana za normalizaciju, to će biti poruka svim školskim odborima, nastavnicima i roditeljima u Srbiji o tome koliko znači zakon kada se ne isplati primeniti ga. Ako odgovor bude konstitucija legitimnog, demokratski izabranog organa upravljanja i pokretanje konkursa za direktora — to bi mogao biti prvi korak ka vraćanju jedne izuzetne škole u normalu.
Učenici Pete beogradske zaslužuju tu normalnost. I zaslužuju je što pre.