Јасмина Франолић упознала је српски образовни систем из свих могућих углова. Каријеру је почела као наставник српског језика, потом била директор државне основне школе, а током наредних деценија водила је и приватне образовне установе и учествовала у оснивању школа. Иза ње је више од три деценије рада у образовању.
Данас је на челу новоосноване Гимназије Константа, школе чији је концепт постављен управо на неким од тих идеја. Ђаци у њој школски дан проводе од 8.30 до 17 часова, али је замисао да у том периоду заврше и учење и друге школске обавезе, тако да књиге, како каже наша саговорница, после наставе остају у школи. Поред националног програма, ученици могу да похађају и амерички програм и стекну две средњошколске дипломе, док је сама настава замишљена кроз пројекте, истраживање, повезивање предмета и решавање практичних проблема, уместо кроз пуко памћење чињеница. Један дан у недељи носи и назив „Фински петак“ – тада класичне часове замењују пројектна настава, теренски рад и мултидисциплинарне радионице.
Са Јасмином Франолић разговарали смо о томе колико је такав приступ могуће спровести у пракси, зашто сматра да су добри наставници важнији од технологије, чему школа треба да научи дете осим самом градиву и шта би морало да се промени да би школа заиста могла да буде место на које ученици не долазе са отпором.
Имате драгоцено радно искуство – од наставника основне школе, преко директора у државним и приватним образовним системима, до тога да сте данас на челу новоосноване гимназије. Шта је то што нашем образовном систему највише недостаје?
Простор за креативност. Пре би се могло рећи да свега има превише него да недостаје. Превише је градива, уџбеника, правилника, администрације, прописа, часова, граница… Када би се растеретио ових окова и ставио доброг учитеља у први план, свакако би био више по мери детета, због којег и постоји.
Да ли је идеја да то и надоместите у Гимназији Константа?
Константу видим као круну свог искуства и посвећености образовању и васпитању деце, а добре наставнике и методе као пут до трајног знања и задовољства ученика и родитеља. Добар наставник је стручњак који се стално усавршава, посвећени педагог, човек са емпатијом и карактер са стрпљењем. У корену ових особина је, наравно, љубав – према деци, наставничком позиву, себи, свету, планети…
Добре методе су оне које уважавају сваког ученика и његов индивидуални ритам, његову душу, специфичне таленте и могућности за напредовање. Оне су, такође, исход процеса сталног усавршавања наставника и трагања за иновацијама, али не оним које по сваку цену рачунају на коришћење вештачке интелигенције и савремених технологија, него оних које омогућавају усвајање трајног знања, а такве су најчешће везане за експерименталну и интегративну наставу.
Повезујемо предмете по темама, посматрамо проблеме око себе и у свету, постављамо права питања и увек дајемо више могућих одговора, па бирамо оне који су најадекватнији. Мање групе у одељењу свакако су основа за овакав рад.
Тврди се да је преоптерећеност ђака највећи проблем наших гимназија, праћена чињеницом да је знање углавном теоријско. Како у Константи видите процес учења?
Као што родитељи и васпитачи својим примером много више утичу на развој и понашање васпитаника него речима и прописаним нормама, тако исто и знање много лакше приања за младе вијуге кроз демонстативне и интегративне методе, пројектне задатке, проблемску наставу и све оне путеве који подстичу на креативно размишљање и проналажење правог одговора кроз истраживање, покушаје који не воде увек и одмах ка правом решењу, али нас уче да су и грешке драгоцени део пута ка усвајању знања. Све ово је потпуно супротно репетитивном учењу које се најчешће примењује како би се преобимно градиво обрадило на кратке стазе. У Константи користимо најсавременије методе учења кроз тематску, експерименталну и проблемску наставу у којој ученици не добијају готова знања, већ сами долазе до решења кроз истраживање и решавање отворених, практичних проблема.
Како ће изгледати један школски дан?
Сваки наш школски дан је осмишљен тако да ученици не осете смену предмета, раде самостално, у тиму или у малим групама на занимљивим пројектима које доводимо у везу с њиховим личним интересовањима и питањима која они постављају окружењу, свету у коме живе, друштвеним трендовима, међуљудским односима, тинејџерским „мукама”.
Сваки дан осмишљен је као баланс између рада у учионици, на отвореном, занимљивих видео-садржаја, едукативних игара и квизова, индивидуалних разговора и подстицања урођених талената, као и менторског рада у поподневним сатима.
На пример, сваки петак у Константи заправо је „Фински петак”. Намењен је, заправо, промени перспективе. Инспирисан најуспешнијим образовним системима света, концепт Финског петка замењује класичне часове пројектном наставом, теренским радом и мултидисциплинарним радионицама. То је дан када настава излази из оквира учионице, а ученици преузимају улогу истраживача, примењујући стечено знање на конкретне, животне примере.
Шта је то што вашу школу издваја од других сличних установа?
Свака школа има своје специфичности – позитивне и негативне. За почетак је важно елиминисати све препреке на путу ка квалитетном образовању ученика и издвојити се по великом броју позитивних специфичности.
Наша школа има одличне наставнике, едуковане, мотивисане, инспиришуће; методе рада које подстичу креативност и трајно усвајање вештина и знања; затим изузетан простор за обављање делатности – велике, светле учионице опремљене савременом технологијом која је важан „партнер” у ово дигитално доба; пријатан простор за индивидуално учење, одмор, забаву и одмор ђака и програме који обезбеђују више од обичне наставе, односно усмерени су на развој вештина.
Локација школе је такође изузетна – налазимо се на Бежанијској коси, у комплексу Lux 51, окружени великим саобраћајницама, али ушушкани и безбедни на првом спрату пословног дела, у потпуно обезбеђеном простору, што је родитељима свакако веома важно.
Похађањем једног смера у Гимназији Константа, ученици стичу две дипломе, националну и интернационалну. Можете ли нам објаснити предности овог начина школовања?
Национални програм гимназије општег типа има своју надоградњу у виду интернационалног (америчког) програма Academica International Studies. Овај програм обухвата основне обавезне програме из америчког образовног система: енглески језик, америчку историју, америчку владу и економију, као и изборне предмете, које ученици бирају и додатне изборне предмете у зависности од склоности и понуде: вештине управљања животом, припрема за SAT/ACT тестове, дигитална фотографија, криминологија, психологија, јавни наступ и новинарство и основе инжењерства и технологије.
Настава се одвија на исти начин као на светским колеџима: кроз платформе за учење на даљину (ЛМС), истраживачке пројекте, есеје и дискусионе форуме. Ученик пре одласка на факултет већ савлада вештине управљања временом, академског писања и комуникације с менторима у иностранству.
Двострука диплома коју доноси похађање оба програма у нашој школи има вредност од 24 бода – 18 са националног и 6 бодова са интернационалног програма. Ученик по завршетку средње школе не добија само сведочанство из Србије већ и пуноправну, међународно акредитовану америчку средњошколску диплому (US High School diploma) издату од стране AIS-а са Флориде. Са овом дипломом ученик конкурише равноправно са америчким ђацима у САД и Канади. Избегава се компликован и скуп процес нострификације сведочанстава из Србије. Што се тиче универзитета у Европи, неки од њих (нпр. у Аустрији, Холандији, Италији или Немачкој) изузетно цене амерички систем јер гарантује висок ниво знања језика и самосталности ђака.
Двострука диплома даје велику предност при селекцији и апликацијама. У биографији ученика који конкурише за факултет, две паралелне дипломе шаљу снажну поруку комисији за упис.
Доказ о изузетној радној етици: показује да је ученик био способан да балансира два школска система одједном.
Језичка компетенција: програми које одобравају организације попут College Board потврђују да ученик течно влада академским енглеским језиком у областима историје, економије и технологије. Због тога многи универзитети могу ослободити ученика полагања тестова попут ТОЕФЛ-а или ИЕЛТС-а.
Ученици ће у Константи имати наставу сваког дана од 8.30 до 17 часова, али ће у том периоду завршавати све обавезе. Да ли то значи да је остатак дана за њих растерећен школских обавеза? Зашто је то важно?
Гимназија Константа организује практично целодневни боравак ученика, тако да има довољно времена да ученици пре подне прате гимназијски програм, затим имају паузу за ручак и поподне учествују у онлајн сесијама AIS програма на енглеском. Овај програм захтева од 3 до 5 сати недељно тако да у оквиру школског поподнева остаје време за секције, менторски рад и разне пројекте. После 17 часова ученици се могу посветити својим породичним, спортским и другим обавезама и хобијима. Књиге и школске обавезе остају у школи.
На крају, питање које веома често постављамо наставницима: шта је потребно да школа за децу буде срећно место?
Без квалитетног школовања нема срећне будућности појединца, породице и шире друштвене заједнице. Школовање какво данас познајемо постоји тек 200 година и није се значајно изменило. Међутим, тај систем мора да се негује, усавршава и прилагођава потребама детета, породице и модерног друштва. То се може урадити смањењем обима програма, часова, прописаних облика рада…
Такође, треба увести обавезну школу за наставнике, паралелно са завршном годином редовних студија предмета, која ће их квалификовати за рад са децом и вршити чешће провере њихових педагошких компетенција. С друге стране, наставници треба да имају велику слободу у креирању наставног процеса и избору метода, а исходе треба вредновати екстерно.
Најбоље је да сачувамо оно што је највредније: однос пун поверења између ученика, родитеља и наставника који је услов да свако уради свој део посла на најбољи начин. Треба да сачувамо и оно што једино школа може да понуди, а то је идеална прилика да деца у вршњачкој групи сазревају, јачају емпатију, самопоуздање и вештине. То је начин да се сваки ученик осети подржаним и поштованим. На овај начин школа може бити срећно место за дете.