Српска академија наука и уметности оштро је реаговала на Нацрт измена и допуна Закона о основама система образовања и васпитања (ЗОСОВ), оценивши да предложена решења не одговарају стварним потребама образовања у Србији и да би их требало повући из скупштинске процедуре.
Шта поручује Академијски одбор
Академијски одбор за образовање САНУ у саопштењу наводи да Нацрт, уместо да унапређује квалитет и модернизује систем, сужава права и учешће ученика, родитеља и наставника, док истовремено јача механизме административне контроле. Као посебно спорне тачке, Одбор издваја ограничавање слободе ученичког организовања и рада ученичког парламента, смањење улоге савета родитеља, као и могућност одузимања лиценце наставницима.
Академици упозоравају да предлог закона заобилази кључне, дугогодишње проблеме образовног система — недовољан квалитет и исходе учења, слабљење наставничке професије, потребу за модернизацијом у ери дигитализације и вештачке интелигенције, развој ваннаставних активности и систематско праћење резултата образовања.
По оцени Одбора, решења из Нацрта нису усаглашена ни са Стратегијом развоја образовања и васпитања до 2030. године, ни са ранијим препорукама самог Академијског одбора, нити са закључцима симпозијума „Образовање: стање, перспектива и улога у развоју Србије“, одржаног у САНУ 2021. године. Због тога Академија не предлаже козметичке исправке, већ повлачење читавог текста из процедуре и израду новог закона, заснованог на стручној анализи и широј јавној расправи о томе какво образовање Србији треба у наредним деценијама.
Јавна расправа о Нацрту трајала је од 3. до 23. августа, а у њеном оквиру је 5. августа у Уставном суду у Београду одржана и трибина. Према наводима Независног синдиката просветних радника Србије (НСПРС), приступ трибини био је ограничен — места су попуњена већ првог дана пријава, а министар просвете Дејан Вук Станковић је, како тврди потпредседник синдиката Никола Ћурчин, присутнима најпре забранио уношење телефона, а потом је приступ привремено био ускраћен и новинарима. НСПРС је тада упозорио и на могућност протеста уколико примедбе струке буду игнорисане.
Није први пут
Ово није први пут да САНУ јавно оспорава законске измене у области образовања. Академијски одбор за високо образовање је крајем 2024. године упутио Влади и Министарству просвете допис којим је затражио повлачење тадашњих измена Закона о високом образовању, упозоравајући да би омогућавање страним универзитетима да изводе програме у Србији, уз могућност финансирања из буџета, угрозило постојећи систем обезбеђења квалитета високог образовања.
Судбина Нацрта измена ЗОСОВ-а сада зависи од тога да ли ће Министарство просвете узети у обзир примедбе стигле током јавне расправе — укључујући и оне из саме Академије — пре него што текст упути Влади и Скупштини на усвајање.