Основни суд у Панчеву донео је решење о привременој мери којим се Основној школи „Доситеј Обрадовић“ у Омољици налаже да одмах врати на посао Владимира Ристића, наставника физичког васпитања и некадашњег директора те школе. На решење, у које је увид имао Н1, жалба није дозвољена.
Ристић је на посао враћен после више од девет месеци, по жалби на решење од 3. новембра 2025. године којим му је изречена дисциплинска мера престанка радног односа. Суд налаже његово враћање на рад до правноснажног окончања парничног поступка, покренутог тужбом од 23. јануара 2026. године, у којој Ристић тврди да је отказ донет на незаконит начин. Школа је отказ образложила наводном повредом Закона о основама система образовања и васпитања, Статута школе и интерног правилника о дисциплинској одговорности запослених, уз тврдњу о несавесном извршавању налога директора.
Осим Ристића, отказ је добила и наставница музичког Ивана Дивац, која судску одлуку по свом случају очекује 3. септембра.
Како је све почело: обустава наставе због хидраната
Случај датира од почетка 2025. године, када је противпожарна инспекција утврдила да школа у Омољици нема исправну хидрантску мрежу. Ристић, тада директор школе, о проблему је обавестио надлежне институције – Министарство просвете, Министарство рада и градоначелника Панчева – тражећи потврду да је школа безбедна за боравак деце. Одговор, према његовим речима, није стигао.
Позивајући се на искуство пожара у једном старачком дому у којем је страдало више људи, колектив школе је почетком другог полугодишта обуставио наставу из безбедносних разлога, а Ристић је стао уз своје колеге. Како је тада писао Н1, у најмање седам школа у Панчеву хидрантска мрежа је била неисправна или нефункционална, али је једино у „Доситеју Обрадовићу“ настава обустављена.
Смена директора и подршка колектива и родитеља
Уместо решавања проблема са хидрантима, уследила је смена. Покрајински секретаријат за образовање разрешио је Ристића дужности, иако је он – како су пренели медији – био једини кандидат на конкурсу за директора и имао подршку Наставничког већа и Школског одбора, који су га у два наврата бирали за директора. За вршиоца дужности директора постављен је Слободан Мрђен, одборник Српске радикалне странке у Скупштини града Панчева и професор физичког васпитања из друге школе, без раније везе са колективом.
Ристић је тврдио да је пре смене трпео притиске Министарства просвете да „нормализује“ наставу, а потом је, покушавајући да проблем изнесе пред локалном влашћу у Панчеву, по сопственом сведочењу физички нападнут од стране маскираних и униформисаних лица испред зграде Града – добио је, како је навео, више удараца у главу, а напад су, према његовим речима, виделе и колегице које су биле с њим.
Сам председник Србије је тим поводом оценио да је директор „неурачунљив“, док су просветни радници и грађани Омољице организовали скуп подршке на ком су тражили поништење смене и оставку надлежне градске већнице за образовање. Неформална заједница директора основних школа „Пулс“ тада је саопштила да је Ристић први директор у Србији смењен зато што се „бринуо о безбедности, здрављу и добробити својих ученика“.
Упркос широкој подршци колектива и локалне заједнице, смена је остала на снази, а Ристић је покренуо управни спор тражећи њено поништење.
Отказ и физички инцидент у школи
Месецима касније, почетком новембра 2025, нови в.д. директор Мрђен уручио је Ристићу отказ – према наводима синдиката, на незаконит начин, док се Школски одбор још није изјаснио о жалби на ту одлуку. И поред тога, дисциплински поступак није био правноснажно окончан, а Ристић је наставио да долази на посао.
Напетост је кулминирала крајем новембра 2025, када је, према саопштењу Независног синдиката просветних радника Србије (НСПРС), в.д. директора Мрђен физички насрнуо на Ристића у самој школи и лакше га повредио, а током инцидента одгурнуо је и учитељицу Жаклину Марјановић, која је такође задобила повреде. До сукоба је дошло када је нови наставник физичког васпитања, запослен уместо Ристића, требало да преузме час, али је то одбио док је стари наставник и даље долазио на посао чекајући исход жалбе. Полиција је о догађају обавештена и, по службеној дужности, против Мрђена је требало да буде поднета кривична пријава, док је НСПРС најавио и тужбе против њега.
Након свега, суд је сада, решењем о привременој мери, наложио да се Ристић одмах врати на посао – до окончања парнице о законитости његовог отказа. Да ли ће школа поштовати одлуке суда, остаје да се види.











Када би се озбиљно приступило писању чланка , без сензационализма требало би да стоји “ бивши професор физичког“. Није отпуштен са позиције директора, тек касније у чланку написано. Класика. Блокадер, провокатор. Пази те идеје , добио си отказ а долазиш силом да провоцираш , на наставу код новог наставника. Као у случају особе из РТС које куне да неком цркну деца, оптуженог пучисте марије васић , овог професора сви се враћају на посао до окончања парничног поступка који може и трајаће годинама. Каква сврха отказа? Зашто се досад није користило? Људи су проводили по 7-8 година док их не врате на посао. Али тако је за обичног радника, кад је у питању политички активиста може све, да нападаш полицију, да разбијаш главе. Пошто је ово питање јасан политички уплив треба поступати као и они. Тражити сваку законску могућност да се онемогу повратак на посао . Или послати на неко издвојено одељење. Као досовци својевремено Комракова ко се сећа. Неопходност је чишћење дела правосуђа , тужилаштва , од политичких активиста тоталитариста.