Пише: Гордана Даниловић
У сред штрајка просветних радника, док се они малобројни који о га примећују, уморише од бриге за децу и њихово будуће знање, овог викенда (!) школе су пуне. Такмичења се одвијају на свим нивоима и из свих области. Ко ли то спрема ту децу, ко ли ради суботом и недељом док зли просветари штрајкују?
Није тема овог текста бриљантно планирање такмичења, које средњошколцу, ма колико амбициозан био, неће дозволити да провери своје знање из српског и из енглеског. Или једно, или друго. Ваљда да их растеретимо.
Разлог за настанак овог текста много је приземнији. Само једно обично питање у једном обичном тесту – на општинском нивоу. Ништа битно! Ни Министарству просвете, ни референтној институцији чији чланови већ годинама сатављају тестове из српског језика са циљем да понизе и од знања одврате и оне малобројне којима је до тога стало. Друштво за српски језик и књижевност својски се труди да такмичење из језика претвори у јурцање за егзотичним изузецима и новоуспостављеним правилима која професоре и ученике претвара у купце свих доступних издања граматика свих аутора кји су, гле чуда, чланови поменутог друштва.
Питање се налази у тесту за општинско такмичење, четврти разред, редни број 3 и гласи:
Именица чији акузатив гласи кћер у номинативу гласи:
а) само кћи
б) само кћер
в) може и кћи и кћер
Ништа посебно – промена речи. Међутим тачан одговор који се налази у решењу овог теста заиста је посебан. Тачан одговор је а) само кћи. Како ли онда гласи акузатив именице кћер? Наравно да су деца нетачно одговорила. Када су се, упркос чињеници да својим штрајком угрожавају њихову будућност, професорке усудиле да позову састављача теста и провере да случајно није у питању грешка ( људи смо, грешимо). На телефонски позив се, врло љубазно, јавила особа која се представила као професор Стакић. Особа врло добро познаје садржј теста, одмах је пронашла питање и одговор из решења. Аргумент да акузатив именице кћер такође гласи кћер (четврта деклинациона врста) глатко је одбијен позивањем на ауторитет професора Дешића са којим је особа у Матичином речнику проверила да акузатив именице кћи гласи кћер (што нико није довео у питање). Очито неприпремљене и углавном неуке, професорке су се позвале на Речник САНУ који бележи именицу кћер која у акузативу гласи кћер. Аргумент није, из првог покушаја успео да се пробије до особе која се представила као професо Стакић. Када смо је замолили да нам каже како по њеном мишљењу гласи акузатив именице кћер, добили смо дуго и исцрпно објашњење о врстама издања и броју томова Речника српског језика Матице српске. Речник САНУ означен је као нереферентан уз духовито објашњење да је то лексикон и књижевног и народног језика док је речник МС, зато што је речник књижевног језика референтан. Особа која се представља као професор Стакић у њему, упркос присуству професора Дешића, каже није нашла реч кћер.’’Језик ,’’ наставља особа духовито објашњење, ’’бележи и реч шћер, али то није књижевни облик’’’. Ова врста објашњења неопходна је сваком професору српског језика и књижевности. ’’Радите као што је у кључу!’’разговор је завршен.
Сви сте у болдованом питању схватили да је захтев везан искључиво за реч из књижевног језика?
Неуке и неприпремљене професорке нису успеле да у истом тренитку исучу референтни речник, требало је још једном отићи у библиотеку (субота је!) или проверити у кућном примерку речника Матице српске. Побеђене су.
Нешто касније, када је на 608. стани једнотомног Речника Матице српске пронађена реч кћер на телефон Друштва за српски језик и књижевност нико се није јављао. Особа која се представљала као професор Стакић оставила је неуке и неприпремљене професорке да у понедељак својим ученицима као аргумент зашто им је одузет поен на 3.питању понуде неку духовиту досетку, број томова Матичиног речника или чињеницу да је професор Дешић био у просторији у којој је неко листао неки речник. Деци ће све бити јасно. Сигурно да никоме од њих неће пасти на памет да питају како гласи акузатив именице кћер. Она заправо не постоји.
Неко лаже, речник или особа која се представила као професор Стакић!
Сви студенти српског језика знају још са предавања да именица МАТИ само у акузативу гласи МАТЕР, као што именица КЋИ само у акузативу гласи КЋЕР. Мислим да није добро збуњивати јавност мешањем књижевног и народног језика.