Циљ овог чланка није расправа о подобности давања домаћих задатака и ваншколских активности. Знам да је ово аспект образовног система који увек покреће полемику. Напомињем ово у уводном делу управо зато што не желим да из овог текста изникне расправа. Лишно, најчешће дајем задатке два пута недељно. Мислим да су овакве одлуке махом субјективне и да свако треба да их поштује. Зато ћемо у овом чланку да се фокусирамо на стратегије које треба применити приликом давања домаћих задатака, а уз чију помоћ ће ученици са лакоћом и успехом да заврше задато. Иако не постоји магична формула која ће нам гарантовати да смо допрли до свих ученика, можемо и морамо да се послужимо расположивим средствима како бисмо подстакли ученике и олакшали им приступ ваншколским задацима. Најчешће је позитиван или негативан учинак приликом израде домаћих задатака у спрези са наставниковим приступом градиву и ученику у току школског часа.
Пре разрађивања трика који доноси успех, треба имати у виду следеће ствари:
– никада се не смеју давати домаци задаци након звона за крај часа;
– покушај да испланираш унапред тип задатака који ћеш дати ученицима;
– када саопшавате ученицима које су њихове обавезе после часа, треба их изговорити гласно и недвосмислено, а затим и написати на табли;
– треба обратити пажњу на ученике који из било ког разлога имају проблема да запишу задатке;
– такође, треба им проверите свеске како би се уверили да су забелезили оно сто је потребно.
Из ових смерница се види да је заправо давање домаћег задатка протокол којег се треба увек придржавати. Сам трик којим се треба служити ради успешног и ефикасног испуњавања ваншколских активности је једноставан и ефектан. За његово извршење пожељно је имати у учионици дигиталну таблу или пројектор. Тако ће наставник најбоље приказати ученицима задатке и омогућити разумевање оћекивања и визуелним путем.
Даље следи овај поступак:
– ученик наглас чита написану објаву која се тиче задатка;
– након читања, наставник разјашњава оно што је написано, анализира задатак и даје упутства за његову израду. Овај корак подразумева и да наставник уради поступно део онога што је задато, а да, узгред, буде сигуран да ученик има исти пример пред собом и да решава у корак са наставником;
– Пожељно је да наставник на материјалу који приказује користи различите боје, којима ће обележити кључне речи у тексту и истаћи тако њихову важност за даље разумевање.
И овде треба поштовати одрежену процедуру, па тако свака боја треба да има јасно ограничену функцију у обележавању текста.
Шта наставник добија коришћењем трика?
– Наставник представи задатак у целости, да смернице за успесну израду и успостави јасне критеријуме и очекивања, а то се битно разликује од простог давања домаћег задатка;
– приступа се, уз наставникову помоћ, сваком типу задатка, па тако ученик може на часу да усвоји процес израде задатка, који ће убудуће сам применити на сличним примерима;
– могуће је на време увидети који ученик је колико схватио и одмах порадити на нејасноћама.
Шта добија ученик применом овог трика?
– Учиће са разумевањем и испуниће задатке са лакоћом;
– прилагодиће се методи излагања која се базира на визуелном запажању, па ће тако разрадити и ту врсту меморије;
– имаће пред собом тачно урађен пример на који ће моћи да се ослоне ако имају недоумице;
– знаће на шта да обрате посебну пажњу због истакнутих кључних речи;
– пошто су савладали основе на часу, биће им лакше да самостално приступе задатку, а самим тим ће бити више мотивисани и задовољнији.
Шта родитељи добијају?
– Знају да деца имају белешке на које могу да се ослоне, а ово је важно и за њих уколико хоће да им помогну при изради домаћег задатка. На крају, све се своди на једноставан протокол који даје резултате, а наставник само треба да део часа посвећен давању домаћих задатака посматра као један од главних делова предавања. Све што може да се испредаје може и да се научи.
