Свако дете је даровито, а на нама је да то препознамо – тврди немачки научник и неуробиолог, Гералд Хутер и упозорава да је нужна радикална промена у схватању одгоја и школовања јер застарели школски систем штети деци и целој заједници, како у Немачкој, тако и у остатку Европе.
Он је, наиме, у хит књизи под насловом „Свако је дете даровито”, изнео научне доказе за своје тврдње. Хутер примећује да родитељи и школе чине све да би подстицали способности деце. Имамо одличне ученике и студенте који се, међутим, у пословном свету претварају у губитнике. Разлог је у томе, каже аутор, што нам се образовни систем темељи готово искључиво на преношењу знања и на достигнућима, стога на том путу губимо бројне неискоришћене и фрустриране таленте.
Чврсти захтеви система
– Ко жели да постане лекар, у нашем школском систему мора да буде добар математичар, али не мора уз то бити и емпатичан. Тренутно поимање даровитости и „интелигенције” није само погрешно, већ је и врло опасно – објашњава Немац, којег је на писање књиге подстакло искуство боравка у природи с децом које је друштво одбацило због дијагнозе АДХД-а и прогласило их „проблематичним”. Но, након само месец дана терапеутског рада на оснаживању осећаја заједништва, тимског рада и емпатије, деца су показала изванредан напредак у понашању те је до изражаја дошла њихова даровитост.
Схватање појма интелигенције
Како деца на свет долазе с различитим талентима, Хутер сматра да је врло непоуздано ограничити појам даровитости само на ону децу која су надарена на интелектуалном пољу.
– Ценимо ако неко брзо схвата, лако памти и добар је у аналитичком мишљењу. Но, можда ћемо за 50 година сматрати даровитом ону децу која буду имала посебне таленте на социјалном или емоционалном пољу – објашњава немачки научник. Истиче и како на неуролошки развој детета позитивно утиче позитивна, отворена околина, испуњена љубављу и мотивацијом.
Креативност
– Наиме, свако ново откриће у дететовом мозгу изазива бујицу одушевљења, какву ми одрасли готово више не можемо ни да замислимо. То је најважнији покретач за даљи развој мозга – каже.
Морамо, тврди, да престанемо да стварамо притисак и стрес већ у детињству.
– Свако дете је генијалац. Ми, родитељи, имамо идеје и пројекције и хтели бисмо да га уклопимо у своју слику њега те тако онемогућујемо развојни процес.
Гералд Хутер у својој новој књизи истиче и да школа може погрешно да направи шта год хоће, само не сме погрешити у једном: не сме деци да уништи преданост и страственост.
Хутеров савет родитељима:
Омогућите деци дружење и с другим одраслим особама како би стекла што више различитих искустава. Баке и деке, фудбалски тренер, суседи, што више људи дете упозна, већа је шанса да се међу њима налази неко ко ће га видети и волети онаквога какво оно јесте. Баш као и Пипи Дуга Чарапа – она одговара том моделу.
Пипи Дуга Чарапа је посебна, дивља и тврдоглава, али је уједно и страх сваког родитеља. Али зато има и бујну машту, одговорна је за своје поступке, предузимљива је и лако се одушевљава. Има неверобатан потенцијал.
Хутеров савет школама:
Идеална настава требало би ученике да подстакне, охрабри и инспирише да се запуте у живот као одушевљени истраживачи и креативци. У том случају деца више не би свој мозак користила за учење напамет свега онога што ће им требати за испите, већ за оно што ће им у животу заиста требати: за решавање проблема, савладавање изазова, стицање способности и вештина, развијање идеја те откривање сопствених могућности.