„Стекао сам способност да управљам сном, и заспим и будим се у час који сам себи одредио. Ако ми нешто у ономе што радим није јасно, приморавам себе да мислим о томе у сну и на тај начин налазим решење…“
Говорио је тако славни научник Никола Тесла у интервјуу који је 1899. године дао за часопис „Бесмртност“ у својој тадашњој лабораторији у Колорадо Спрингсу.
НОВИНАР: Футуристи кажу да су 20. и 21. век рођени из главе Николе Тесле. Они славе обртно магнетско поље и певају химне индукционом мотору. Њиховог творца називају ловцем који је у своју мрежу ухватио светлост из дубине Земље и ратником који је заробио ватру из неба.
Отац наизменичних струја учиниће да физика и хемија завладају половином света. Индустрија ће га прогласити за свог врховног свеца, а банкари за највећег доброчинитеља. У лабораторији Николе Тесле први пут је разбијен атом. Ту је створено оружје које вибрацијама изазива земљотрес. Ту је откривен и црни космички зрак.
ТЕСЛА: Да, то су нека од мојих важнијих открића. Ја сам ипак поражен човек. Ја нисам остварио оно највеће што сам могао.
НОВИНАР: Шта је то, господине Тесла?
ТЕСЛА: Хтео сам осветлити читаву Земљу. У њој је довољно електрицитета да постане друго Сунце. Светлост би сијала око екватора, као прстен око Сатурна. Људски род није сазрео за велико и добро. У Колорадо Спрингсу напојио сам Земљу електрицитетом. Исто тако је можемо напојити и другим енергијама, као што су позитивне психичке енергије.
Оне су у музици Баха или Моцарта, или у стиховима код великог песника. У Земљиној унутрашњости постоје енергије ведрине, мира и љубави; њихови изрази су цвет који расте из земље, храна коју добијамо из ње и све оно што је чини човековим завичајем. Ја сам провео године тражећи начин на који би те енергије могле утицати на људе. Лепота и мирис руже могу се узимати као лек, а сунчеви зраци као храна.
Живот има бесконачан број видова, а дужност научника је да их проналази у сваком облику материје. Три ствари су битне у томе. Све што чиним је трагање за њима. Знам да их нећу наћи, али нећу ни одустати од њих.
НОВИНАР: Које су то ствари?
ТЕСЛА: Једно је питање хране. Којом звезданом или земаљском енергијом нахранити гладне на Земљи? Којим вином напојити све жедне, па да им се срце развесели и да схвате да су богови? Друга ствар је: како уништити енергије зла и патње у којима пролази човеков живот? Оне се каткад јављају као епидемије из дубине свемира; у овом веку те болести су се са Земље рашириле по свемиру.
Трећа ствар је: постоји ли у свемиру сувишна светлост? Ја сам открио звезду која, по свим астрономским и математичким законима, може нестати, а да се наизглед ништа не измени. Та звезда је у овој галаксији. Њена светлост се може збити до такве густине да стане у куглу мању од јабуке, а тежу од Сунчевог система. Религија и филозофија уче да човек може постати Христ, Буда и Заратустра.
Оно за чиме ја трагам луђе је, веће и немогућније. То је: шта учинити да се у свемиру сваки човек роди као Христ, Буда и Заратустра. Ја знам да је гравитација наклоњена свему што треба да лети и моја намера није да направим летеће направе (авион или ракету), већ да човеку повратим свест о његовим сопственим крилима…
Даље, ја покушавам да пробудим енергије које се налазе у вакуумима. Вакууми су највећи извори енергија; оно што се сматра празнином само је манифестација непробуђене материје. Нема празнине на Земљи, нити у свемиру. У црним рупама, о којима говоре астрономи, најмоћније су енергије и извори живота.
НОВИНАР: У непријатељству према теорији релативитета идете дотле да на прославама својих рођендана држите предавања против њеног творца?
ТЕСЛА: Упамтите да није закривљен простор, већ човеков ум који не може да схвати бескрај и вечност! Да је творцу релативности то јасно, стекао би бесмртност, чак и физичку ако му је то по вољи. Ја сам део свјетлости, а она је музика. Светлост испуњава мојих шест чула: ја је видим, чујем, осећам, миришем, дотичем и мислим.
Мислити је код мене шесто чуло. Честице светлости су исписане ноте. Једна муња може бити читава соната. Хиљаду муња је концерт. За тај концерт ја сам створио лоптасте муње које се чују на леденим врховима Хималаја. О Питагори и математици, а научник се о то двоје не може и не сме огрешити.
Бројеви и једначине су знакови којима се обележава музика сфера. Да је Ајнштајн чуо њене звуке, не би стварао теорију релативитета. Ти звуци су порука уму да живот има смисла, да у свемиру постоји савршен склад, и да је лепота узрок и последица Стварања. Та музика је вечно кружење звезданих небеса. Најмања звезда је завршена композиција и уједно, део небеске симфоније. Откуцаји човековог срца су делови те симфоније на Земљи.
Њутн је сазнао да је тајна у геометријски правилном распореду и кретању небеских тела. Он је спознао да је хармонија врховни закон у свемиру. Закривљени простор је хаос; хаос није музика. Ајнштајн је гласник времена буке и беса.
Теслина лабораторија у Колорадо Спрингсу
НОВИНАР: Господине Тесла, да ли Ви чујете ту музику?
ТЕСЛА: Увек је чујем. Моје духовно уво је велико као небо које видимо изнад нас. Своје физичко уво увећао сам радаром. По теорији релативитета две паралелне линије састаће се у бескрају. Тиме ће и Ајнштајнова крива постати права. Једном створен, звук траје вечно. За човека он може да ишчезне, али наставља да траје у тишини која је његова највећа моћ.
Не, немам ништа против господина Ајнштајна. Он је љубазан човек и учинио је извесне добре ствари; од тога ће нешто постати део музике. Ја ћу му писати и покушати да објасним да етер постоји, и да су његове честице оно што држи свемир у хармонији и живот у вечности.
*НОВИНАР: Реците, молим Вас, који су услови прилагођавања једног анђела на Земљи?
ТЕСЛА: Ја их имам десет. Бележите пажљиво.
НОВИНАР: Записаћу сваку Вашу реч, поштовани господине Тесла.
ТЕСЛА: Први услов је висока свест о свом послању и делу које треба извршити. Она мора, макар и мутно, постојати у најранијој младости. Не будимо лажно скромни; храст зна да је храст, а грм поред њега да је грм.
Као дечак од дванаест година био сам сигуран да ћу доћи на Нијагарине водопаде. За већину својих открића знао сам још у детињству да ћу их остварити, премда не сасвим јасно… Други услов прилагођавања је истрајност. Све што сам предузимао, завршавао сам.
НОВИНАР: Који је трећи услов прилагођавања?
ТЕСЛА: Усмеравање свих виталних и духовних енергија на дело. Отуда и очишћење од многих ствари и потреба које има човек. Ја тиме ништа нисам изгубио, већ само добио. Толико сам добио да сам се радовао сваком свом дану и ноћи. Запишите: Никола Тесла је био срећан човек… Четврти услов је прилагођавање телесног склопа делу.
НОВИНАР: Како то мислите, господине Тесла?
ТЕСЛА: Најпре, то је одржавање тог склопа. Човеково тело је савршена машина. Ја познајем свој склоп и шта је добро за њега. Храна већине људи мени је штетна и опасна. Због тога каткад умишљам да су сви кувари света у завери против мене…
НОВИНАР: Често спомињете моћ визуализације.
ТЕСЛА: Њој можда имам да захвалим за све што сам створио. Догађаји из мог живота и моја открића су пред мојим очима стварни, видљиви као свака појава и предмет. У младости сам се тога плашио, не знајући шта је то заправо, али касније сам ту моћ примио као изузетан дар и богатство. Неговао сам га и љубоморно чувао.
Визуализацијом сам на већини проналазака вршио и исправке, онда их, тако завршене, правио. Њоме решавам и компликоване математичке једначине, а да не исписујем бројеве. На Тибету бих због тог дара добио чин високог ламе. Да, то се тако ради. Мој вид и слух су савршени и, смем то слободно рећи, јачи него код осталих људи. Ја чујем грмљавину на сто педесет миља и видим боје у небу које други не виде. То увећање вида и слуха имао сам и као дете. Касније сам то свесно развијао.
НОВИНАР: У младости сте неколико пута били тешко болесни. Да ли је и болест један од услова прилагођавања?
ТЕСЛА: Јесте. Она је често последица недостатка или исцрпљености животних сила, али често је и очишћење духа и тела од отрова који су се накупили. Неопходно је да човек болује с времена на време. Извор већине болести је у духу. Зато дух и може да излечи већину болести. Као ђак разболео сам се од колере која је харала у Лици.
Излечио сам се тиме што је отац дозволио да упишем студије технике, што је представљало мој живот. Привиђења за мене нису болест, већ способност ума да продре изван три земаљске димензије. Имао сам их читавог живота и примао сам их као све друге појаве око себе.
НОВИНАР: Читаоци нашег листа воле хумор. Али збунили сте ме изјавом да и Ваша открића, која су неизмерна добробит за људе, представљају игру. Многи ће се намрштити на то.
ТЕСЛА: Драги господине Смит, невоља и јесте у томе што су људи сувише озбиљни. Да то нису, били би срећнији и знатно дуже би живели. Кинеска пословица вели да озбиљност скраћује век. Ли Таи Пе је посету крчми претпостављао посети царском двору. Али да се читаоци новина не би мрштили, вратимо се стварима које они сматрају важним.
НОВИНАР: Они би радо чули у чему је Ваша филозофија.
ТЕСЛА: Живот је ритам који се мора спознати. Ја осећам тај ритам и управљам се по њему и препуштам му се. Он је врло захвалан и дао ми је знања која имам. Све што живи повезано је дубоким и дивним везама: човек и звезде, амеба и Сунце, наше срце и кружење бесконачног броја светова.
Те везе су нераскидиве, али оне се могу припитомити и умилостивити тако да човек и сам почне да ствара нове и другачије односе у свету, а да старе не наруши. Знање долази из свемира; наш вид је његов најсавршенији пријемник. Имамо два ока: земаљско и духовно. Треба настојати да она постану једно око. Универзум је жив у свим својим манифестацијама, попут какве мислеће животиње.
Камен је мисаоно и осећајно биће, као што су то биљке, звер и човек. Звезда која сија тражи да је гледамо, и да нисмо одвећ обузети собом разумели бисмо њен језик и поруке. Своје дисање, очи и уши човек мора ускладити са дисањем, очима и ушима универзума.
НОВИНАР: Питање које је можда требало поставити на почетку овог разговора. Шта је за Вас електрицитет, поштовани господине Тесла?
ТЕСЛА: Све је електрицитет. Најпре је светлост, бескрајни извор из којег истиче материја и распоређује се у свим облицима који представљају свемир и Земљу са свим њеним видовима живота. Црно је право лице светлости; што је не видимо такву, то је изузетна милост према човеку и осталим створењима. Једна њена честица поседује светлосну, топлотну, нуклеарну, радијацијску, хемијску, механичку и засад непознате енергије. Она има моћ која може покренути Земљу са њене путање. Она је истинска Архимедова полуга.
НОВИНАР: Господине Тесла, Ви сте превише пристрасни према електрицитету.
ТЕСЛА: Електрицитет сам ја сам. Или, ако хоћете, електрицитет у људском облику. То сте и Ви, господине Смит, али тога нисте свесни.
НОВИНАР: Је ли отуда Ваша способност да кроз тело пропуштате електричну струју од милион волти?
ТЕСЛА: Замислите баштована ког нападају биљке; то би заиста било лудо. Човеково тело и мозак сачињени су од многих енергија; у мене је највише електрицитета. Енергија која је различита у свакога је оно што чини човеково „ја“ или „душу“. Код других створења то је њихова суштина; „душа“ биљке није „душа“ минерала и животиње.
Рад мозга и смрт се манифестују светлошћу. Моје очи су у младости биле црне, сада су плаве и како време пролази и напрезање мозга бива јаче, оне су ближе белини. Бело је небеска боја. Кроз мој прозор једног јутра је слетео голуб, којег сам хранио. Хтео је да ми јави да умире. Из његових очију излазили су млазеви светлости. Никада у очима неког створења нисам видео толико светлости, као у тог голуба.
НОВИНАР: Радници у Вашој лабораторији причају о бљесковима светлости, пламеновима и муњама које се јављају ако сте гневни или пред каквом опасношћу.
ТЕСЛА: То су психичка пражњења или опомене да се чувам. Светлост је увек била на мојој страни. Знате ли ко ми је открио обртно магнетско поље и индукциони мотор, што ме је прославило у двадесет и шестој години? Једне летње вечери, у Будимпешти, посматрао сам са својим пријатељем Сигетијем залазак Сунца. Хиљаде ватри окретало се пламтећи хиљадама боја. Сетио сам се Фауста и рецитовао стихове из њега. И тада, као у магли, видео сам како се окреће магнетно поље и ради индукциони мотор. Видео сам их у Сунцу!
* НОВИНАР: Хотелска послуга прича да се у време грмљавине затварате у собу и разговарате сами са собом.
ТЕСЛА: Разговарам са муњама и громовима.
НОВИНАР: Са њима? На којем језику, господине Тесла?
ТЕСЛА: Најчешће на мом матерњем језику. У њему има речи и звукова, нарочито у поезији, који су погодни за то.
НОВИНАР: По Вашем мишљењу, наука и поезија су исто?
ТЕСЛА: То су два ока једног лица. Вилијам Блејк је учио да је цели универзум рођен из маште, да га она одржава и да ће он постојати докле год на Земљи буде постојао и један човек. Са њом је као с тачком астронома у коју се могу сакупити звезде свих галаксија. Она је стваралачка енергија равна светлосној.
НОВИНАР: Рекли сте да сам и ја, као сваки створ, светлост. То ми ласка, али, признајем, није ми сасвим јасно.
ТЕСЛА: Зашто би и требало да вам буде јасно, господине Смит? Довољно је да поверујете у то. Све је светлост. У једном њеном зраку је судбина народа; сваки народ има свој зрак у оном великом светлосном извору који видимо као Сунце. И запамтите: ниједан човек који је постојао, није умро. Претворили су се у Светлост и као такви постоје и даље. Тајна је у томе да се те светлосне честице поврате у првобитно стање.
Извор: GlasSrpske.com