Свакодневно слушамо о томе како деца умеју да буду сурова и како вршњачког насиља има све више. Као родитеље, брине нас да ли ће наше дете умети да се заузме за себе; да ли ће адекватно да одреагује на критику, манипулацију, провокацију од стране вршњака; да ли ће умети да истраје у вршњачким расправама; да ли ће успешно решавати размирице и сукобе са вршњацима; да ли ће умети да разликује насиље од вршњачког кошкања и да ли ће се усудити да затражи помоћ; како припремити дете на те ситуације у којима се може наћи у вртићу, у школи, у клубу у којем тренира, у парку, на журци?
Ми као родитељи нећемо увек бити поред детета да решимо проблем уместо њега или да га посаветујемо шта треба да уради, нити желимо да нам дете буде презаштићено, несамостално и несналажљиво. Једини и најбољи начин да помогнемо детету је да га научимо да се оно само заузме за себе, да га учимо социјалним вештинама.
Шта су социјалне вештине?
Пошто је решавање проблема песницама неприхватљиво, а није добро ни да дете прибегава повлачењу, важно је да има развијене социјалне вештине. Социјалне вештине представљају социјално прихватљива, научена понашања (на пример: започињање разговора, одбијање неприхватљивих захтева, изражавање емпатије, прихватање пораза, примање и упућивање критике…) која помажу детету да се заузме за себе на адекватан начин. Оне се уче у породици од најранијег детињства. Породица је прво место где дете усваја, развија и примењује социјалне вештине које касније утврђује и мења кроз интеракцију са вршњацима и другим људима. Кроз интеракцију са другима, дете постепено проширује свој репертоар понашања.
Ево како можете да обезбедите детету прилику да учи и увежбава социјалне вештине:
Дајте детету лични пример. Дете се учи социјалним вештинама тако што посматра понашање других људи. Исто тако, оно посматра реакције других на његова властита понашања и добија повратну информацију о томе које су реакције прихватљиве у појединим ситуацијама, а које нису. Зато се потрудите да му ви као родитељи дате добар лични пример.
Подстичите дете да се што више дружи са вршњацима јер кроз то дружење оно долази у различите социјалне ситуације у којима мора да се сналази, да испробава и вежба социјалне вештине. Што се дете више дружи са вршњацима, оно постаје вештије у комуникацији са њима, лакше препознаје њихове намере, жеље и потребе, развија способност емпатије, уочава разлике између добронамерних и оних других, постаје вештије у односу са њима. Све то помаже детету да се боље уклопи у вршњачку групу, у колектив у вртићу, у одељење у школи, у тим за који игра, да гради успешне односе са другима и да израсте у задовољну и успешну особу која ће се одговорно односити према себи и другима.
Учите дете да решава проблеме уместо да нудите готова решења. Учите га да мисли својом главом, усмеравајте и саветујте, али не ускачите да решите проблем уместо њега. На пример, када видите да се ваше дете расправља са другим дететом око љуљашке, пустите га да се сналази и да само покуша да реши проблем. Разговарајте о томе и постављајте му питања подстичући га да размишља. На пример: “Шта мислиш, како си још могао да поступиш у тој ситуацији? Шта би се десило да си признао да си мањи? Чуо си шта се десило Ани? Како би ти поступио да си био у тој ситуацији?“
Читајте детету и разговарајте о прочитаном. Заједно гледајте цртаће, филмове, читајте сликовнице и књиге, а затим коментаришите и дискутујте о поступцима јунака из тих филмова и књига. На пример: „Видиш, црвенкапа је послушала вука и кренула путем који је он рекао. Шта би било да се држала свога пута?“ Потрудите се да дете извуче поуку из тога што прочитате и одгледате.
Створите навику да разговарате о догађајима у вртићу, школи. Поред тога што ћете са дететом коментарисати туђе поступке, бићете упућени у оно што се детету тренутно догађа, те ћете боље моћи да га посаветујете, знаћете на којим његовим вештинама требате да порадите.
Превентивно утичите на дете са циљем да се у датој ситуацији заузме за себе на одговарајући начин.
Ево како:
Радите на јачању дететовог самопоуздања. Деца која су сигурна у себе и задовољна сама собом таква каква јесу, лакше ће се заузети за себе, одупрети притиску вршњака и одбити неприхватљиве захтеве других.
Утичите на формирање дететових ставова. Разговарајте са дететом о темама као што су алкохол, дрога, насиље, крађе, бежање са часова и слично. Разговоре водите превентивно, водећи рачуна о узрасту детета и притом будите обазриви да не уплашите дете. На пример, није добро да дете добије поруку да ће у школи да му се догоди нешто страшно, да ће бити жртва насиља, па да почне да се плаши одласка у школу.
Задатак родитеља је да информише и едукује, а не да застрашује дете. Припремите терен унапред, иако са сигурношћу знате да ваше дете до сада није било у ситуацијама да му се нуде психоактивне супстанце или да буде жртва насиља. Важно је да код детета унапред изградите ставове по питању дроге, алкохола, насиља, јер ћете тако спречити потпадање под лош утицај вршњака. Познато је да вршњаци имају велики утицај на формирање дететових ставова, интересовања, начина одевања и забављања. Међутим, дете које већ има изграђен став, знаће како да се постави и како да се одупре притиску вршњака у датој ситуацији.
Учите дете да буде своје и да одлуке доноси на основу своје процене. Учите га да не чини оно што зна да није исправно само зато што то чине његови другари, јер једино је оно одговорно за своје поступке. Припремите га на то да у животу понекад морамо доносити и одлуке које нас у вршњачкој групи чине непопуларним.
Изградите код детета снажан осећај припадности породици. Детету је лакше да се носи са проблемима када у једном или оба родитеља види подршку и ослонац, а у породици налази уточиште, нарочито када се осећа одбачено од стране групе вршњака. Зато је важно да негујете односе са члановима породице. Помажите се, чувајте и не дајте једни друге. Будите тим.
Аутор: Бранка Василев, психолошкиња и волонтерка Центра за маме.