Након што је направљена велика образовна реформа пре четири деценије, фински школски систем не силази са врха интернационалних листа образовних система. Како им то успева?
Једноставно – иду против сталног оцењивања и централизованог модела који користе Западне земље, пише Бизнис Инсајдер.
1. Финска деца крећу у школу тек са седам година.
2. Ретко раде тестове или домаће задатке све док добрано не зађу у тинејџерске године.
3. Деца се не оцењују ни на који начин првих шест година своје едукације.
4. Постоји само један обавезан стандардизовани испит у Финској и то тек кад деца напуне 16 година.
5. Сва деца, паметна или не, похађају и уче у истим разредима.
6. Финска троши око 30 посто мање по студенту него САД.
7. 30 посто деце прима додатну помоћ током првих девет година школовања.
8. 66 посто средњошколаца одлази на студије (више него игде у Европи).
9. Разлика између најслабијих и најбољих студената најмања је у свету.
10. Разреди који уче науку ограничени су на 16 ученика како би сваког часа могли да раде практичне експерименте.
11. 93 посто Финаца заврши средњу школу (17,5 посто више него у САД-у).
12. 43 посто финских средњошколаца одлази у струковне школе.
13. Фински основци имају укупно 75 минута паузе дневно, док је просек у САД-у 27 минута.
14. Учитељи проводе само четири сата дневно у разреду, а два сата недељно потроше на професионално усавршавање.
15. Финска има исти број учитеља као и Њујорк, али далеко мање ученика (600.000 ученика у поређењу с 1.1 милиона).
16. Школски систем у потпуности финансира држава.
17. Сви професори морају имати завршене мастер студије које у потпуности субвенционише држава.
18. Национални курикулум садржи само основне смернице.
19. Учитељи се бирају из 10 посто најбољих студената.
20. У 2010. години 6.600 пријава предато је за 660 места за образовање учитеља у основним школама.
21. Просечна почетна плата финског учитеља износи 29.000 долара у 2008.
22. …док средњошколски учитељи са 15 година искуства остваре 102 посто примања у односу на остатак својих колега са завршеним факултетом (у САД-у тај број је 62 посто).
23. Учитељи се не плаћају по успешности.
24. Учитељи имају исти статус у друштву као доктори и адвокати.
25. Међународна стандардизована мерења показала су да су финска деца у врху или врло близу врху у природним наукама, читању и математици.
Извор: upisi.weebly.com
5. Deca koja se smatraju da su nemirna, nedisciplinirana, u nekim shkolama su oddeljeni u posebna oddelenja. U isto vreme to su deca i koja slabo uce.