Обредне песме су веома старе, и сматра се да су настале у време човековог преласка на земљорадњу и бављење њоме. Оне су везане за годишње промене и природне појаве, а најбројније су пролећне обредне песме у које спадају и ђурђевске или ђурђевданске песме о хришћанском празнику Ђурђевдану који обухвата народне обичаје и магијске радње, као што су плетење венаца од биља, умивање биљем, купање на реци. Ове песме имају паганско обележје и заснивају се на двострукој магијској основи, сточарско-аграрној и бајалачко-љубавној.
Хришћанска црква на Ђурђевдан обележава успомену на Светог Ђорђа, који је погубљен 23. априла 303. године. Тако и међу мотивски најстарије спадају ђурђевске песме посвећене Светом Ђорђу, у којима он представља персонификацију пролећног божанства и делује директном магијом на оживљавање природе.
Додир Сунца и Воде, који је везан за неке обреде за Ђурђевдан насликан је у народној лирској песми Мајка хоће Ђурђа да окупа.
Ђурђевдан симболише оживљавање, победу Сунца над силама таме и зиме, и обнављање природе. Он се у народним песмама сматра за дан пролећног окупљања хајдука, Ђурђев данак – хајдучки састанак.
У народу се Ђурђевдан сматра за границу између зиме и лета, празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве. Он је и једна од најчешћих слава православних Срба.
https://www.youtube.com/watch?v=M0hancrVHzA
Извор: artnit.net