И док се деца у све већој мери окрећу компјутерима, истовремено све више запостављају писање. О последицама ове појаве на дечји развој недовољно се говори.
Да деца све мање пишу, најбоље показује пракса у земљама где писање диктата, које је неизоставно пратило раније генерације, полако постаје прошлост.
– У појединим државама у Америци у школама се укида писање и употреба писаних слова, односно учитељ сам одлучује да ли ће деца учити писана слова или не, да ли ће се она користити или не – каже доктор Ранко Рајовић, један од оснивача организације „Менса Србија“ и члан Светског Менса комитета за даровиту децу.
Према речима доктора, иза ових промена у образовном систему стоје три главна разлога.
– Први разлог је претпоставка да ће у будућности деца користити компјутере и да због тога морају да савладају рад на тастатури. Други разлог је тај што рукопис деце постаје мање читак, а трећи што деца спорије пишу – додаје наш саговорник.
Нечитак рукопис и спорије писање указују на то да постоје одређени проблеми у развоју фине моторике.
– Развој коре великог мозга зависи од броја импулса који ће примити, а једна од њених регија је задужена за писање. Због тога је немогућност писања први знак слабије стимулације овог дела мозга – објашњава.
Колико је писање важно, показује чињеница да је сваки покрет приликом ове активности значајна стимулација и да захтева координацију великог броја мишића. У те ситне и битне покрете спадају писање косе леве и косе десне црте, заобљене леве и десне црте и многи други.
Да би деца развила комплексне покрете прстију, морају да пишу и пре поласка у школу. Родитељи су ту кључни.
– Морају активно да учествују у играма и да помажу развој фине моторике. Више него раније, када није било оваквих проблема јер су се деца играла кликерима, скупљала сличице, шумске плодове, чак и крунила кукуруз. О овој врсти проблема се није ни размишљало – истиче један од твораца система учења НТЦ (Никола Тесла центар).
Данас мора да се мисли о томе, јер деца не само да мање стимулишу центре за прсте него и друге велике центре. Проблеми нису мали, а решења су надохват руке.
– Ти центри се активирају трчањем, скакањем, прескакањем, вртењем. Деца која се слабије крећу мање активирају неке важне регије великог мозга. И ту постоји могућност да дође до когнитивних испада – каже Ранко Рајовић.
Извор: zena.blic.rs