I dok se deca u sve većoj meri okreću kompjuterima, istovremeno sve više zapostavljaju pisanje. O posledicama ove pojave na dečji razvoj nedovoljno se govori.
Da deca sve manje pišu, najbolje pokazuje praksa u zemljama gde pisanje diktata, koje je neizostavno pratilo ranije generacije, polako postaje prošlost.
– U pojedinim državama u Americi u školama se ukida pisanje i upotreba pisanih slova, odnosno učitelj sam odlučuje da li će deca učiti pisana slova ili ne, da li će se ona koristiti ili ne – kaže doktor Ranko Rajović, jedan od osnivača organizacije „Mensa Srbija“ i član Svetskog Mensa komiteta za darovitu decu.
Prema rečima doktora, iza ovih promena u obrazovnom sistemu stoje tri glavna razloga.
– Prvi razlog je pretpostavka da će u budućnosti deca koristiti kompjutere i da zbog toga moraju da savladaju rad na tastaturi. Drugi razlog je taj što rukopis dece postaje manje čitak, a treći što deca sporije pišu – dodaje naš sagovornik.
Nečitak rukopis i sporije pisanje ukazuju na to da postoje određeni problemi u razvoju fine motorike.
– Razvoj kore velikog mozga zavisi od broja impulsa koji će primiti, a jedna od njenih regija je zadužena za pisanje. Zbog toga je nemogućnost pisanja prvi znak slabije stimulacije ovog dela mozga – objašnjava.
Koliko je pisanje važno, pokazuje činjenica da je svaki pokret prilikom ove aktivnosti značajna stimulacija i da zahteva koordinaciju velikog broja mišića. U te sitne i bitne pokrete spadaju pisanje kose leve i kose desne crte, zaobljene leve i desne crte i mnogi drugi.
Da bi deca razvila kompleksne pokrete prstiju, moraju da pišu i pre polaska u školu. Roditelji su tu ključni.
– Moraju aktivno da učestvuju u igrama i da pomažu razvoj fine motorike. Više nego ranije, kada nije bilo ovakvih problema jer su se deca igrala klikerima, skupljala sličice, šumske plodove, čak i krunila kukuruz. O ovoj vrsti problema se nije ni razmišljalo – ističe jedan od tvoraca sistema učenja NTC (Nikola Tesla centar).
Danas mora da se misli o tome, jer deca ne samo da manje stimulišu centre za prste nego i druge velike centre. Problemi nisu mali, a rešenja su nadohvat ruke.
– Ti centri se aktiviraju trčanjem, skakanjem, preskakanjem, vrtenjem. Deca koja se slabije kreću manje aktiviraju neke važne regije velikog mozga. I tu postoji mogućnost da dođe do kognitivnih ispada – kaže Ranko Rajović.
Izvor: zena.blic.rs