ИНТЕРВЈУ Младен Шарчевић: Родитељи ће се много више питати за све у школи
Младен Шарчевић: Морамо променити ствари које нас коче и које дуго нису мењане јер не дају ефекат
Да ли вас је премијер лако убедио да прихватите функцију министра?
– Није. Прво сам му указивао на лоше стране, због којих не би требало да је прихватим, попут тога да долазим из приватног система о којем не влада добро мишљење. Имао сам дилему да ли је у питању маркетиншки трик или искрена потреба да се примени оно кроз шта сам прошао. На крају, схватио сам да када целог живота нешто критикујете а онда добијете шансу да то промените, немате право да одбијете.
У приватном систему сте остварили успех, колико вам то може помоћи у раду у државном систему?
– Много, знам узорке и моделе, видео сам да ствари могу да се ураде на други начин. Некада вас спречавају лоше навике, некада лоши закони. Ипак, тешко је све то радити на нивоу државе јер захтева и сагласност свих чинилаца у држави да желе боље. И то је тек прва фаза да држава реши да сама буде успешнија. Морамо променити ствари које нас коче и које дуго нису мењане јер не дају ефекат.
Који су највећи проблеми?
– Мањак и немерљивост квалитета, све то мора бити неутрално мерљиво. Затим, јавност и ефикасност. Постоје неке универзалне категорије које указују када неки степеник образовања слаби, као што је случај са предшколском категоријом. Као што кажу из УНИЦЕФ-а, образовање почиње са три године. Деца која са бабом и дедом до шесте године време проводе пред телевизором, заостају за другом децом.
Како се може побољшати квалитет?
– Треба следити моделе где се оцена одваја од наставника. Док он процењује само тренутно знање које ученик показује и прати његов развој, закључна оцена мора бити екстерна. Јер, када ученика неко неутралан оцени, онда и наставник добија своју оцену. Он мора да буде узоран човек, занимљив младим људима. Зато сам ја, кад год сам запошљавао људе, њих питао да ли воле децу. То је врло важно и мора да се види.
Ко би оцењивао наставнике?
– Постоји више начина и предлога. Ја сам за то да буде међународно или регионално. Уколико сада кренемо са припремама, догодине ће то бити у некој од почетних фаза, мора се прво направити пилот. Мора се изменити и улога коју родитељи имају, они би требало да процењују квалитет рада наставника, јер се у развијеном свету они питају, док овде имају само формална учешћа. Направићемо тела по узору на њихове моделе, оснажићемо их, формирати другачије школске одборе, јер је интерес свих да буде боље.
Када би први резултати могли да буду видљиви?
– Неопходно је да укупно друштво жели да буде боље. Потези у које се упуштамо трају десетак година, а ми смо тек пред првом фазом. Ипак, резултати ће бити видљиви већ у првим месецима, када сви који би требало да учествују буду позвани за савезнике. Већ правимо нека тела где ће улоге бити другачије, поготово родитеља, ученика. Правимо самопроцену по установама и оснажићемо оне које су добиле високе оцене јер су на добром путу. За оно што ја не знам, постоје тимови људи који знају, а на мени је да будем добар менаџер.
„За оно што ја не знам, постоје тимови људи који знају, а на мени је да будем добар менаџер“
Као и претходни министар, немате политичку позадину. Да ли мислите да је то недостатак?
– Најважније је имати социјалне вештине. Нећу лако одустати, увек тражим други начин, прихватам препоруке и немам предрасуда. Од владајуће структуре сам тражио да ми одговори да ли би требало подржавати нешто лоше само ако одговара странци и од владајуће странке сам добио одговор да нам не треба нико ко ће лоше радити јер онда систем неће функционисати.
Како реагујете на оптужбе опозиције да сте дошли на место министра јер се одраније познајете са Александром Вучићем?
– То је смешно, ја сам чак саветовао људе у Демократској странци док је био кабинет Ђелића. Друго, радио сам пројекат у Будимпешти за цркву, кад се враћала имовина, био сам чак и колатерала ту. Премијера сам видео једном пре осам година, па сада када ме је звао.
Када ће информатика бити уведена као обавезан предмет у основним школама?
– Информатика ће бити први предмет уведен по концептуалном моделу. С обзиром на то да се у томе није успело за ову школску годину, за следећу мора, али пре тога се мора утврдити шта је то што недељно оптерећује ученике, да не би било приче да се увођењем информатике сви стандарди померају.
Последњих месеци било је приче о спајању и гашењу школа у Београду. Када ће рационализација бити завршена?
– Питање мреже школа старо је колико сам и ја у просвети. Ја сам за то да се не ради школа по школа, већ да се на нивоу свих школа то заврши одједном. Не може се неко сматрати комфорним у пет хиљада квадрата, ако има 200 ђака, док са друге стране неки вртић или средња школа немају простор, то су све наша деца и заједничка имовина. Ако би се ослободила нека зграда и смањили трошкови, онда бисмо могли да ангажујемо и школски аутобус. Надам се да ћемо у јануару моћи да обелоданимо планове по том питању.
Зукорлић је пријатан и љубазан
Велике полемике у јавности изазвао је Муамер Зукорлић као председник Скупштинског одбора за образовање. Шта ви мислите о томе?
– Он је, на моју иницијативу, дошао у Министарство, честитао ми, водили смо леп, сараднички разговор. Људе поштујем према памети и доброти, а он је пријатан и љубазан и надам се да су му намере уласка у ову причу часне. Друго, оно што он мене не би ни смео да пита, јесте да постоје тела за акредитацију, независни савети и одбори на које ми чак и не можемо да утичемо и то је потпуно друга сфера деловања. На нама је да у скупштини присуствујемо разним тим састанцима одбора и решавамо проблеме заједнички.
Не подржавам вечите студенте
Који је ваш став када је реч о вечитим студентима?
– Стигло ми је преко 500 мејлова и позвао сам их да дођу овде. Кад су дошли, лично сам им рекао да сам студије завршио за мање од три године и да не подржавам лоше ђаке, али разумем социјално стање и потребе. Како та прича предуго траје, обратићемо се факултетима да видимо њихов став.
Извор: Блиц