INTERVJU Mladen Šarčević: Roditelji će se mnogo više pitati za sve u školi
Mladen Šarčević: Moramo promeniti stvari koje nas koče i koje dugo nisu menjane jer ne daju efekat
Da li vas je premijer lako ubedio da prihvatite funkciju ministra?
– Nije. Prvo sam mu ukazivao na loše strane, zbog kojih ne bi trebalo da je prihvatim, poput toga da dolazim iz privatnog sistema o kojem ne vlada dobro mišljenje. Imao sam dilemu da li je u pitanju marketinški trik ili iskrena potreba da se primeni ono kroz šta sam prošao. Na kraju, shvatio sam da kada celog života nešto kritikujete a onda dobijete šansu da to promenite, nemate pravo da odbijete.
U privatnom sistemu ste ostvarili uspeh, koliko vam to može pomoći u radu u državnom sistemu?
– Mnogo, znam uzorke i modele, video sam da stvari mogu da se urade na drugi način. Nekada vas sprečavaju loše navike, nekada loši zakoni. Ipak, teško je sve to raditi na nivou države jer zahteva i saglasnost svih činilaca u državi da žele bolje. I to je tek prva faza da država reši da sama bude uspešnija. Moramo promeniti stvari koje nas koče i koje dugo nisu menjane jer ne daju efekat.
Koji su najveći problemi?
– Manjak i nemerljivost kvaliteta, sve to mora biti neutralno merljivo. Zatim, javnost i efikasnost. Postoje neke univerzalne kategorije koje ukazuju kada neki stepenik obrazovanja slabi, kao što je slučaj sa predškolskom kategorijom. Kao što kažu iz UNICEF-a, obrazovanje počinje sa tri godine. Deca koja sa babom i dedom do šeste godine vreme provode pred televizorom, zaostaju za drugom decom.
Kako se može poboljšati kvalitet?
– Treba slediti modele gde se ocena odvaja od nastavnika. Dok on procenjuje samo trenutno znanje koje učenik pokazuje i prati njegov razvoj, zaključna ocena mora biti eksterna. Jer, kada učenika neko neutralan oceni, onda i nastavnik dobija svoju ocenu. On mora da bude uzoran čovek, zanimljiv mladim ljudima. Zato sam ja, kad god sam zapošljavao ljude, njih pitao da li vole decu. To je vrlo važno i mora da se vidi.
Ko bi ocenjivao nastavnike?
– Postoji više načina i predloga. Ja sam za to da bude međunarodno ili regionalno. Ukoliko sada krenemo sa pripremama, dogodine će to biti u nekoj od početnih faza, mora se prvo napraviti pilot. Mora se izmeniti i uloga koju roditelji imaju, oni bi trebalo da procenjuju kvalitet rada nastavnika, jer se u razvijenom svetu oni pitaju, dok ovde imaju samo formalna učešća. Napravićemo tela po uzoru na njihove modele, osnažićemo ih, formirati drugačije školske odbore, jer je interes svih da bude bolje.
Kada bi prvi rezultati mogli da budu vidljivi?
– Neophodno je da ukupno društvo želi da bude bolje. Potezi u koje se upuštamo traju desetak godina, a mi smo tek pred prvom fazom. Ipak, rezultati će biti vidljivi već u prvim mesecima, kada svi koji bi trebalo da učestvuju budu pozvani za saveznike. Već pravimo neka tela gde će uloge biti drugačije, pogotovo roditelja, učenika. Pravimo samoprocenu po ustanovama i osnažićemo one koje su dobile visoke ocene jer su na dobrom putu. Za ono što ja ne znam, postoje timovi ljudi koji znaju, a na meni je da budem dobar menadžer.
„Za ono što ja ne znam, postoje timovi ljudi koji znaju, a na meni je da budem dobar menadžer“
Kao i prethodni ministar, nemate političku pozadinu. Da li mislite da je to nedostatak?
– Najvažnije je imati socijalne veštine. Neću lako odustati, uvek tražim drugi način, prihvatam preporuke i nemam predrasuda. Od vladajuće strukture sam tražio da mi odgovori da li bi trebalo podržavati nešto loše samo ako odgovara stranci i od vladajuće stranke sam dobio odgovor da nam ne treba niko ko će loše raditi jer onda sistem neće funkcionisati.
Kako reagujete na optužbe opozicije da ste došli na mesto ministra jer se odranije poznajete sa Aleksandrom Vučićem?
– To je smešno, ja sam čak savetovao ljude u Demokratskoj stranci dok je bio kabinet Đelića. Drugo, radio sam projekat u Budimpešti za crkvu, kad se vraćala imovina, bio sam čak i kolaterala tu. Premijera sam video jednom pre osam godina, pa sada kada me je zvao.
Kada će informatika biti uvedena kao obavezan predmet u osnovnim školama?
– Informatika će biti prvi predmet uveden po konceptualnom modelu. S obzirom na to da se u tome nije uspelo za ovu školsku godinu, za sledeću mora, ali pre toga se mora utvrditi šta je to što nedeljno opterećuje učenike, da ne bi bilo priče da se uvođenjem informatike svi standardi pomeraju.
Poslednjih meseci bilo je priče o spajanju i gašenju škola u Beogradu. Kada će racionalizacija biti završena?
– Pitanje mreže škola staro je koliko sam i ja u prosveti. Ja sam za to da se ne radi škola po škola, već da se na nivou svih škola to završi odjednom. Ne može se neko smatrati komfornim u pet hiljada kvadrata, ako ima 200 đaka, dok sa druge strane neki vrtić ili srednja škola nemaju prostor, to su sve naša deca i zajednička imovina. Ako bi se oslobodila neka zgrada i smanjili troškovi, onda bismo mogli da angažujemo i školski autobus. Nadam se da ćemo u januaru moći da obelodanimo planove po tom pitanju.
Zukorlić je prijatan i ljubazan
Velike polemike u javnosti izazvao je Muamer Zukorlić kao predsednik Skupštinskog odbora za obrazovanje. Šta vi mislite o tome?
– On je, na moju inicijativu, došao u Ministarstvo, čestitao mi, vodili smo lep, saradnički razgovor. Ljude poštujem prema pameti i dobroti, a on je prijatan i ljubazan i nadam se da su mu namere ulaska u ovu priču časne. Drugo, ono što on mene ne bi ni smeo da pita, jeste da postoje tela za akreditaciju, nezavisni saveti i odbori na koje mi čak i ne možemo da utičemo i to je potpuno druga sfera delovanja. Na nama je da u skupštini prisustvujemo raznim tim sastancima odbora i rešavamo probleme zajednički.
Ne podržavam večite studente
Koji je vaš stav kada je reč o večitim studentima?
– Stiglo mi je preko 500 mejlova i pozvao sam ih da dođu ovde. Kad su došli, lično sam im rekao da sam studije završio za manje od tri godine i da ne podržavam loše đake, ali razumem socijalno stanje i potrebe. Kako ta priča predugo traje, obratićemo se fakultetima da vidimo njihov stav.
Izvor: Blic