Много застрашујућих гласина кола о узроцима овог за науку и даље мистериозног поремећаја у развоју. Ево шта кажу стручњаци, шта би сваки родитељ требало да зна о аутизму.
Ненси Вајзман из Масачусетста рано је имала осећај да нешто није у реду са њеном ћерком. Кад је Сара напунила 6 месеци, престала је да ‘брбља’. Са 10 месеци, она је ћутала. Са 18 месеци, била је већ толико уздржана да се није одазивала на своје име, одупирала се када би неко пожелео да је узме у наручје, загрли или пољуби. Или додирне. „Осећала сам да губим своје дете из дана у дан“, каже Ненси Вајзман, а преноси портал Парентс.
Кад Сара није говорила речи, чак ни звукове који би били налик речима, са 20 месеци, њена бака, која је иначе радила као психолог у школи, посумњала је да је девојчица можда глува. Уместо тога, стигла је разарајућа дијагноза: Сара има аутизам. „То ми је уздрмало тло под ногама. Али, на неки начин осетила сам и олакшање што коначно знам шта није у реду“, каже Вајзманова.
Прочитајте и Шта је аутизам: Разговор с аутором документарног филма о …
Иако степен аутизма може веома да варира, многа деца која пате од овог неуролошког поремећаја, који се типично јавља током прве три године живота, имају проблема са развојем говора, интеракцијом са другима, исказивањем наклоности и учењем.
Захваљујући надљудским напорима родитеља деце која живе са аутизмом, њихових учитеља… свест људи о овом стању значајно се поправила од 1943. када је први пут идентификовано.
Данас, научници са универзитета широм света дају све до себе да открију узроке и најбоље методе лечења овог поремећаја.
„Постоји толико питања на која немамо одговор“, каже др Алис Кау, експерт за аутизам са америчког Националног института за здравље. Али, научници остварују напредак у расветљавању овог поремећаја, а ми вам преносимо шест чињеница о аутизму које би сваки родитељ требало да зна:
Стопа случајева је у порасту
Аутизам је данас десет пута чешћи него ’80. година прошлог века, показују подаци америчког Центра за контролу и превенцију болести. Процењује се да у САД одређени степен аутизма има једно од 88 деце. Аутизам три до четири пута чешће погађа дечаке него девојчице, а статистика показује да раса нема никавог утицаја на то да ли ће се јавити овај поремећај или не.
Иако се може учинити да је ова појава попримила размере епидемије, већина стручњака слаже се да је пораст броја случајева заправо последица бољег препознавања овог поремећаја које води ка постављању дијагнозе.
Дефиниција аутизма проширена је у прошлој деценији, тако да сад укључује шири спектар проблема у комуникацији и социјалној интеракцији. „Пре десет година, деци која имају благе симптоме дијагноза једноставно није постављана“, каже др Ејдријен Сендлер из Дечје болнице у Ешвилу у Северној Каролини, председник Одбора за децу са сметњама у развоју Америчке академије за педијатрију.
Дијагноза се данас поставља раније
Не постоје лабораторијски или медицински тестови за детектовање аутизма, тако да лекари морају да се ослањају на бихевиоралне знакове. У прошлости, у многим случајевима дијагноза није постављана јер симптоми нису били толико очигледни. „У просеку, дијагноза је постављана у узрасту од око три и по године, а врло често и касније“, каже др Ејми Ведерби, директор Центра за аутизам при Универзитету Флориде. Али, то се полако мења. Један од разлога напретка у раном постављању дијагнозе је што су педијатри све свеснији проблема аутизма. У исто време, специјалисти за развојне поремећаје из ове групе, данас много боље идентификују ране сигнале да нешто није у реду, као што је рецимо изостанак „брбљања“ код беба, или изостанак показивања прстом.
Прочитајте и Шта родитељима деце са аутизмом поручује младић који има …
„Код већине деце са аутизмом развојни поремећаји могу се приметити и пре првог рођендана“, каже др Ребека Ланда, која се бави научним истраживањима на пољу аутизма на Кенеди Кригер институту у Балтимору.
И иако се дијагноза никад не поставља у тако раном узрасту, лекари сада могу да направе поуздану процену до узраста од 24 месеца, што је и даље период убрзаног развоја дечјег мозга. „Ако можемо да интервенишемо док је мозак детета још незрео, много је лакше помоћи, и ублажити проблеме“, каже др Ведерби.
Извор: YоуТубе
Аутизам је генетски поремећај
Иако се некада веровало да се аутизам јавља као последица неадекватног приступа родитељству, научници верују да су за овај поремећај ипак одговорни гени а не психолошки фактори. Ако пар има једно дете са аутизмом, ризик да ће друга деца имати неки поремећај из овог спектра су од 5 до 10 одсто. Код идентичних близанаца, вероватноћа је 60 одсто.
Стручњаци верују да је аутизам последица више гена – између три и 20 њих – који су у интеракцији једни са другима. Ово би могло објаснити зашто симптоми и степен аутизма могу толико да варирају. Ови гени могу изазвати поремећаје у развоју бебиног мозга још док је у материци, или га учинити подложнијим на утицаје различитих „окидача“.
„У корену проблема вероватно је комбинација генетских фактора и утицаја средине“, каже др Кетрин Лорд из Центра за аутизам Универзитета Мичигена. Иако гени који су у вези са аутизмом још нису дефинитивно детектовани, обимна истраживања на универзитетима широм света су у току.
За сада није утврђена научна веза између вакцина и аутизма
Постоји раширена контроверза о могућој повезаности вакцина и повећаног броја случајева аутизма. Неки родитељи деце код које су се симптоми аутизма појавили непосредно након вакцинације ММР вакцином (векцина против малих богиња, заушки и рубеоле) уверени су да је управо вакцинација била узрок, али поновљеним научним студијама није утврђена повезаност. Иако је једна мала британска студија објављена 1998. године сугерисала да таква повезаност постоји, 10 од 13 аутора који су у њој учествовали у марту 2004. јавно повлаче налазе, рекавши да су непоуздани.
Прочитајте и Тест за родитеље: Може ли се аутизам препознати на време …
Истраживање које је водио др Ендру Вејкфилд засновано је на малом узорку, од свега 12 деце, од којих је осам имало дијагнозу аутизма. Почетком 2010, британски журнал Лансет који је објавио његове налазе повукао је своју студију, а у јануару 2011. године, Британски медицински журнал јавно је осудио истраживање др Вејкфилда окарактерисавши га као „превару“. Британски медицински журнал објавио је да је др Вејкфилд „фалсификовао податке“ и неовлашћено резултатима свог истраживања ММР вакцини дао лош публицитет. У време док је радио студију, др Вејкфилд је био укључен у тужбу против произвођача ММР вакцине, и да је добио парницу, стекао би велики новац, што је његов истаживачки тим довело у очигледан и озбиљан сукоб интереса,
Будући да се ММР вакцина рутински даје у узрасту између 12 и 15 месеци – када се најчешће примећују и први симптоми аутизма – очигледна асоцијација није ништа више од случајности, каже др Нил Халсеј, директор Института за безбедност вакцина на Џонс Хопкинс универзитету у Балтимору. До 40 одсто деце која имају аутизам типично ће ући у регресију у узрасту између 12 и 18 месеци. Они, дакле, почињу да се развијају нормално у раним месецима, али онда нагло губе комуникацијске и социјалне вештине.
Могућност да тровање живом може да изазове аутизам такође изазива забринутост. Од ’30. година, конзерванс под називом тимеросал, који садржи мале количине живе, коришћен је у неким вакцинама (не и у ММР вакцини). Иако је познато да жива може изазвати штетне последице по развој мозга код одојчади и мале деце, већина стручњака из области имунизације слаже се да су количине које се налазе у конзервансима који се користе у вакцинама сувише мале да би могле да доведу до неуролошких оштећења.
Ипак, произвођачи вакцина добровољно су почели да избацују тимеросал из употребе 1999, а до краја2001. више ниједна вакцина која се рутински даје деци у раном узрасту не садржи конзерванс. Конзерванси се сада користе само у вакцинама против грипа и неким вакцинама које су намењене адолесцентима и одраслима.
Велика глава може бити „црвена лампица“
Новија истраживања објављена у Журналу Америчког медицинског удружења указују на то да се мозак деце са аутизмом развија другачије од најранијег узраста. Научници су открили да већина беба код којих је касније дијагностикован аутизам има просечан обим главе на рођењу, али касније у узрасту од 6 до 14 месеци има знатно већи обим главе и мозак од просека за тај узраст. Деца код којих је то убрзање раста мозга било нарочито драматично у периоду одојчета, најчешће имају и најтеже форме аутизма.
Зашто је ово важно? Педијатри не мере увек обим главе беба на рутинским контролама, и не би било лоше да родитељи то сами захтевају. Али, ако је обим бебине главе нешто већи од очекиваног за одређени узраст, то није одмах разлог за панику. Има беба које просто имају већу главу. „Рапидан раст главе није начин за постављање дијагнозе аутизма“, каже др Аксумоф, „али свакако је нешто на шта би требало обратити пажњу, и у таквим случајевима потребно је помно пратити развој говора и понашање детета о којем је реч, како бисмо били сигурни да одговара очекивањима за одређени узраст.“
Рано лечење је од кључног значаја
Не постоји лек за аутизам. Али, интензивна терапија може помоћи детету да овлада широким спектаром вештина – од одржавања контакта очима, преко загрљаја до вођења конверзације. И што се пре почне са терапијом – то боље. Панел експерата америчке Националне академије наука препоручио је 2001. године да дете треба да има 25 сати рада са терапеутом недељно, од тренутка кад се посумња на аутизам. Пошто деца са аутизмом имају веома различит спектар понашања и способности, најефикаснији терапијски приступ био би онај који узима у обзир јединствене особине и изазове са којима се суочава дете о којем је реч, тако да подстиче здрав развој кроз игру, уместо да покушава да промени специфичне симптоме.
Захваљујући раној терапији, нека деца, попут ћерке Ненси Вајзман с почетка ове приче, остварују значајан напредак. „У најмању руку, ми можемо ублажити озбиљност симптома“, каже др Лорд.
„Најновија истраживања показују да готово 80 одсто деце са аутизмом данас имају развијен говор на одређеном нивоу у узрасту од 9 година, а пре 20 година, тај проценат је био свега 50 одсто“, закључује она.
„Нема сумње да данас деца која живе са аутизмом имају боље шансе него претходне генерације, јер она помоћ добијају раније.“
Аутор: Мондо