У радној групи за припрему новог модела матурског испита још не знају које ће предмете ђаци полагати нити да ли ће то бити замена за пријемне на свим високошколским установама. – Недоумица је и да ли ће нова матура бити спроведена у пуном обиму 2021. године или поступно, уз подизање стандарда
– Већина развијених земаља има завршни испит са којим се уз сведочанство о завршеној средњој школи иде за факултет. Сви ти модели су слични, јер се ради о варијацији француског узора који ћемо, као што су и други учинили, прилагодити нашим условима – објашњава др Павловић Бабић.
Према њеним речима, модели се разликују по броју и врсти испита који се полажу на крају средње школе. У радној групи још не знају шта би ђаци могли да полажу на великој матури нити да ли ће она заменити пријемне испите на свим високошколским установама. Такође је недоумица и да ли ће се нова матура спровести у пуном обиму 2021. године или поступно, уз подизање стандарда.
– Оно што је сигурно јесте да ће у том корпусу који ће ученици полагати сигурно бити српски (матерњи) језик, математика и страни језик. Чињеница је да смо се на првом састанку групе у пуном саставу само договорили шта ће бити основе и сагласили се око тога која ће прва генерација полагати матуру по новом концепту. Није фер да накнадно мењамо услове ученицима који су већ уписали средњу школу – истиче наша саговорниц
Драгица Павловић Бабић:Основна идеја је да се завршним испитом заиста заокружи све оно што се учило у средњој школи, тако да можемо да измеримо образовна постигнућа и кажемо – Ево, овај систем на средњошколском нивоу производи такав квалитет и то је стандард
Она каже да је у интересу деце да матура буде што једноставнија, да знају унапред шта их чека, а идеја је и да завршни испит полажу у својој средњој школи.
– Потом се праве ранг-листе и тако ће матуранти знати на које факултете могу да конкуришу. Основна идеја је да се завршним испитом заиста заокружи све оно што се учило у средњој школи, тако да можемо да измеримо образовна постигнућа и кажемо – Ево, овај систем на средњошколском нивоу производи такав квалитет и то је стандард – каже др Павловић Бабић.
Уједно ће, каже, бити обезбеђено да уписне процедуре за оне који настављају школовање буду транспарентније, једноставније и праведније. И сама признаје да је као мајка прошла кроз обе стресне фазе и да је садашњи матурски испит бесмислен, а пријемни испит веома стресан.
Да факултети праве проблем око увођења велике матуре због страха да ће да остану без прихода које им доносе пријемни испити, својевремено је рекао и министар просвете Срђан Вербић, који је у „Политици” још 2014. најавио увођење новог концепта од школске 2018/19 године. Ове ставове је у неколико наврата поновио и актуелни министар Шарчевић.
Међутим, проф. др Миодраг Поповић, генерални секретар Националног савета за високо образовање, некадашњи проректор БУ и бивши декан београдског Електротехничког факултета, истиче да да су приходи које факултети остваре од припрема за полагање и самог пријемног испита занемарљиви.
– Припремна настава је уведена још пре 20 година, држали су је многи народни универзитети где су били ангажовани професори са универзитета, код којих касније та деца иду на пријемни. Намера факултета кад су увели припрему наставу, била је да је држи квалификован кадар, али да они не буду укључени у саму организацију пријемног испита. Дакле, да се избегне ситуација да састављачи задатака за пријемни буду они који су држали припрему наставу. Онда је неко из Европе рекао како је припремна настава на факултетима потенцијални извор корупције, а да факултете нико није питао за разлоге због којих су је увели – објашњава професор Поповић.
Просветне власти су иновирање матуре зацртале и осмислиле још у „Стратегији развоја образовања у Србији до 2020”, коју је влада усвојила 2012. године и која предвиђа бројне иновације у овој деценији, а скоро ништа није реализовало од планираног. Стратегија предвиђа општу, стручну и уметничку матуру, у зависности од тога коју школу ђаци завршавају. Општа матура (за гимназијалце) даваће право уписа на све високошколске установе без полагања пријемних испита (изузетак су студијске групе које захтевају посебне способности, тј. таленте, попут уметничких). Уметничка матура (за ученике уметничких школа) омогућаваће проходност на уметничке факултете, а стручна (за ђаке средњих стручних школа) право уписа на матичним дисциплинама.
Како ће све на крају изгледати, знаћемо на пролеће, уколико не буде нових избора, новог министра и новог концепта нове матуре.
Радна група у проширеном саставу
После ступања на дужност, министар просвете Младен Шарчевић је обавестио јавност да је његов претходник Срђан Вербић у Министарству како би радио на концепту нове матуре. У међувремену, Вербићу је одузето право гласа у Радној групи за израду новог модела матурског испита, односно сврстан је у категорију саветника. Део те радне групе више није и некадашња државна секретарка проф. др Зорана Лужанин, која је, како је изјавила, телефоном обавештена да више не иде на седнице.
Руководилац Радне групе Драгица Бабић каже да претходни министар иде на састанке, али да није био на последњем, иако је увек уредно позиван. Она истиче да ово није никаква нова радна група, већ да је у питању континуитет у раду, а да је група значајно проширена. У њој су, на пример, осим представника Националног просветног савета, Националног савета за високо образовање, Покрајинског секретаријата за образовање, Министарства просвете и представници гимназија, пољопривредних, уметничких школа
Аутор: Сандра Гуцијан
Извор: Политика