Министар просвете Младен Шарчевић привукао је велику пажњу јавности изјавом да школа није место где ће средњошколке шетати нашминкане „као ракуни“, са пирсинзима, а наставнице долазити у хеланкама и мини сукњама.
Ово није први пут да је јавно скренута пажња на начин облачења дела школске популације, а ми смо истраживали где су у данашње време границе пристојности за тинејџере у школским клупама.
Са овим проблемом у Средњој медицинској школи „Београд“ константно се бори и директорка Нада Трифковић, трудећи се да шаљивим коментарима и другарским приступом ученицима да до знања да „школа није ноћни клуб“.
– Најновији тренд су тетоваже и настојање ученика да их покажу по сваку цену. Откривају тако и леђа и карлицу и бутине, невезано за годишње доба, дешава се и да исеку рукав! Скидање масовно креће у априлу и мају, када се трудим да им посебно скренем пажњу, водећи рачуна да не изазовем контраефекат – каже она.
Дешавало се и да ученице које су претерале врати кући, али би се онда родитељи побунили да се њима нарушава слобода и креативност. Проблематични су и младићи, који уместо бермуда носе „шарене гаће“, али јој је најтеже да се супротстави колегиницама.
– Лакше ми је да објасним ученицама него наставницама да не смеју да носе хеланке, високе потпетице, мини сукње, јер се то погрешно тумачи. Морам бити специјално суптилна како не бих изазвала контраефекат – прича Нада Трифковић.
Она сматра да су униформе корисне и доприносе осећају припадности школи, Савет родитеља је одлучио да се оне не уведу.
– У питању су оправдани разлози, а највећи је то што ученици већ имају једну униформу, коју су дужни да носе на клиникама. Увођење још једне био би и трошак и створило би проблем где их остављати јер немамо ормариће и значило би да се сваки час пресвлаче – објашњава директорка.
Како каже породични терапеут Љиљана Филиповић, у корену овог проблема лежи васпитање.
– Деца која немају стабилан систем вредности немају ни аутентичан животни стил, већ је њихов однос према моди преузет са Запада, узимају и прихватају све што се нуди. Породица је та која би требало да реагује – сматра Филиповићева.
Она додаје да је и улога школа у овоме велика, да би наставници требало да сугеришу родитељима када се њихова деца непримерено облаче, како би им вратили осећај одговорности.
Подељена одговорност
Да је одговорност подељена, сматра и Ангелина Радуловић из Удружења „Родитељ“.
– Док су школе изгубиле васпитну улогу, родитељи су се погубили у овом времену и дешава се да превише допуштају деци. Држава је та која би требало да помогне родитељима да нађу конструктивна решења, јер она сигурно постоје – закључује Радуловићева.
Извор: Блиц