Таман мало дођосмо себи од изјаве министра просвете Младена Шарчевића да се „средњошколке шминкају као ракуни“, кад – ево њега опет. Најавио је да ће се у школама санкционисати непримерено одевање ученика и ученица, као и наставника и наставница.
Санкционисаће се оно што треба, школа мора да буде доследна“, рекао је Шарчевић за РТС одговарајући на питање о томе како ће бити решен проблем непримереног одевања у школама.
Прво, хоћу да верујем како је новинарско питање о непримереном одевању заправо „навлакуша“ како би министар просвете, науке и технолошког развоја опет испао будала. Друго, мора бити да ми је промакао тренутак када смо несумњиво установили да је одевање у школама непримерено. Треће, никад нисам баш набоље разумела појам „непримерено“, нарочито кад се односи на одевање, па још туђе.
Узећу као апсолутно извесну чињеницу то да су све читатељке и читаоци овог текста завршили средњу школу. Знамо како с тим периодом живота ствари иду, некоме остане у лепој успомени, неко се у тинејџерске дане не би вратио ни за живу главу. Међутим, сетите се, драги моји: када сте носили чироки фризуре, фарбали косу у зелено, експериментисали са шминком и одећом? Па сигурно не онда кад сте отишли на први разговор или стекли услов за пензију, него баш у тинејџерским данима. Искрено, нема ништа нормалније од тога: са 15-16 година, цео свет је твој, све могућности које живот може да ти понуди су отворене, па наравно да ћеш да пробаш све што ти се нуди. Како другачије открити ко си и која је, од безбројних шоља чаја које су ти на столу, баш она твоја? Данашњи тинејџери су, у великом броју, унуци бивших хипика или деца бивших панкера, металаца, гранџера, итд. ‘Ајде сад ми њима да објаснимо како је деда могао да носи косу до дупета, ћале алку у носу, а ти, дете, има да се обучеш у браон или сиво, очешљаш на раздељак и да се запутиш у школу као мали Севернокореанац.
Зашто? Па рек’о министар да тако треба.
Умирем, драги читаоци, да сазнам како ће министар Шарчевић да заведе ред у шминкање и облачење у школама. Да ли ће школски полицајци од сада бити наоружани „Божен“ рукавицама, е не би ли истрљали лице свакој тинејџерки која се у школу запути нашминканог лица? Или ће теткице, уз крпе и детерџенте, да требују вату и лосион за скидање шминке? Како ће Шарчевић да одреди шта је примерено? Да ли ће школама бити достављен списак дозвољених козметичких средстава и нијанси истих? Нпр. пудер може, ајлајнер јок? Или, дозвољене нијансе ружева за усне су: „натурал пинк“, „инвисибл роуз“ и „нуд кис“, дочим су строго забрањени „пешн флејм“, „дарк ангел“ и „парти крајмсон“. Наравно, измислила сам све ове називе, можда неки стварно и постоје, али натрућкала сам их у истом стилу у ком козметичке куће дају називе различитим нијансама кармина.
Поента ове спрдње је да покаже сав бесмисао Шарчевићевог обрушавања на шминкање и одевање како школске деце, тако и запослених у просвети. Цела је ствар, заправо, популистичка. Нису изјаве министра просвете, заправо, нимало глупе. Оне су очигледан случај јефтиног подилажења малограђанском цоктању и згражавању над тиме „на шта девојке данас личе“. И немојмо се заваравати да се ове изјаве једнако односе на мушкарце и жене. Може Шарчевић до вечности да понавља како ће увести мере које се односе на ученице и ученике, наставнице и наставнике, али сви смо чули првобитну изјаву према којој се средњошколке шминкају „као ракуни“, а професорке носе хеланке и кратке сукње. Немам снаге да по хиљадити пут понављам зашто су жене лака мета, али кад се неко обруши на жене у тинејџерском узрасту, то је, у најмању руку, дегутантно. Уз сав напор да останем пристојна, заиста ми пада на памет да поручим министру како није примерено да човек његових година буљи у тинејџерке.
Но, да не подлежем даље својим ниским поривима, ево предлога за министра Шарчевића, кад се већ дохватио шминке и козметике. Реч „козметика“ води порекло од старогрчког израза „cosmos„. Јесте, та реч значи свет, али значи и ред. Не кажемо случајно за жену која се нашминкала и лепо обукла да се средила, уредила. Жене су се вазда сређивале и сређиваће се и даље. Али образовни систем Србије, остаће несређен све док Шарчевић и њему слични мисле да ће било шта постићи површним, козметичким (!) потезима попут овог о шминкању и облачењу.
Аутор: Јована Глигоријевић
Извор: Време
Jovans,sve dok ima takvih kao sto si ti,mi necemo mrdnuti nigde.
Nas su vraćali kući uz neporavdane izostanke ukoliko bi došle sa golim stomakom i tonom šminke a imam 30 godina znači nije bilo pre pola veka. Problem je što je profesorima uskraćen autoritet
1. Svaka skola ima ili bi bar trebalo da ima pravilnik o ponasanju ucenika i zaposlenih u ustanovi kojim je jasno predvidjeno i oblacenje i prihvatljiv izgled. I ukoliko ima volje za sprovodjenjem istog, ne vidim u cemu je problem, dakle goli stomaci, ledja, sorcevi, papuce za plazu – ne i isto tako moze sminka, ali ne previse napadno.
2. Ne mislim da ministar ima nameru da targetira zene, vec zeli da provuce u svim mogucim kontekstima tu svoju pricu o uniformama, ciji cilj naravno nije jednakost (sto je takodje glupo jer je to odavno prevazidjena komunisticka ideja),vec je jedini cilj zarada. Pretpostavljam da nije tesko zamisliti otvaranje firme za prodaju uniformi i ko ce od toga da zgrne pare.
U tinejdzerskim godinama se traga za različitim identitetima pa i vizuelnim, ali jedno je tragati, a drugo biti nepristojan, a ovde je reč upravo o izgledu u skoli. Po definiciji škola je vaspitno-obrazovna institucija ili da plastično pojasnim “ dok te obrazujem pričajući o Andrićevim pripovetkama vaspitavam te ili reagujem na nevaspitanost sto sedis u „havajkama“ sa rasirenim nogama i majici „siledzijki“ sa sve ocrtanim bicepsima i tricepsima. Za mene je to nepristojno, nekulturno i nevaspitano i tako obucenom uceniku nije mesto u školi već u teretani, kaficu, plazi. Dalje „nasminkana kao rakun“ ne znači da neko ima nešto protiv blage šminke ( pudera, labela i sl) već da ne možeš doći u 8 h na prvi čas sa ferari crvenim karminom, ajlajnerom od 1 cm, ljubicasto-zelenom senkom i ostalo. I nemojte se praviti da ne znate razliku pristojnog i nepristojnog u svemu pa i u sminkanju. Dakle, ne može sorc na pola zadnjice, i ne mogu bele pantalone ispod kojih viri traka od crnog vesa(crnog valjda zbog efekta) i ne moze go stomak. Mislim da ne može ni u sudu, opštini, sup-u, da ne može ni u jednoj normalnoj školi u bilo kojoj normalnoj zemlji. Da li tako obucen bilo ko ide na posao u bolnicu, trgovinu, kancelariju, redakciju na kraju krajeva ( sem „zna se ko i na koji posao“)Inače „žena u tinejdzerskom periodu“ je tinejdžerka i učenica. I ucenica je dok god pohadja nastavu i ide u skolu, a da li ima 13 ili 19 godina, ne menja suštinu. Da li ce sama odlučiti ili ce joj roditelji dozvoliti da mimo škole i učionice nosi i rogove na glavi takodje je stvar neke druge teme. A o ovome „degutantno je da čovek njegovih godina gleda devojcice“ zaista najbolje da ne napišem ništa. Zdrav razum mi ne da da odgovorim nekome ko ovo napiše. I iskreno zanima me da li bi bilo sporno da vam predavaci predaju u pizamama jer im je tako udobno, u majici na bretelice jer je vrucina ili recimo dodje prof. filozofije u teksas sorcu i papucama za plazu “ jer to mu je deo izgradjenog identiteta i stila“.Milion stvari u prosveti nedostaje, ne stima i fali i oblačenje sigurno nije krucijalna, ali je jako važna tema jer to je zaista stvar pristojnosti, vaspitanja i lepog ponašanja (pre no što počnemo da na svim poljima u 21. veku funkcionišemo prema pravilima plemenske zajednice bantu crnaca) !
Zivimo u vremenu koje su okupirale tehnologije i preduzetnicki duh. Gde je savremenom coveku neophodan citav niz gadzeta da bi funkcionisao iole normalno, a drustveni imperativ predstavlja to za koliko para mozes da se prodas. Kako je poznato da atraktivno pakovanje prodaje robu koju uopste ne mora da prati nikakav kvalitet, dobili smo rakune i rakunice u decjoj populaciji. I odrasle rakune koji se odrzavaju uz pomoc botoksa i skalpela. Tako funkcionisu i ustanove koje su trzisno orjentisane- spolja gladac, a iznutra dalo bi se diskutovati. I sta sada ministar misli, da moze da pokrene istorijske poluge i vrati cestitost i skromnost kao vrline koje se cene. Ali ne, preduzetnistvo danas gotovo da i ne prepoznaje te dve kategorije. A o znanju i marljivosti vise niko ni ne govori. Sta se hoce?
Da ima „malo više mozga“ o ovome se ne bi ni polemisalo – o nećemu tako jednostavnom i jasnom, kao što je granica ukusa/odabira i šta je nosivo za posao/školu a šta je za izlazak i sobodno privatno vreme. A oko dece ne moramo mnogo da se trudimo i „pametujemo“….. dovoljan je samo lični primer kodeksa i to je to!