Зашто су деца све мање отпорна на вирусне инфекције? Витамин Д и бета глукани, којих има у овсу и јечму, смањују ризик од прехладе.
Свако дете, у просеку, оболи од прехладе чак четири до шест пута годишње, а све је више малишана који се прехладе и два пута чешће. Лекари потврђују да је велики број деце и ове зиме имао неку вирусну инфекцију стомака или респираторних органа, а као један од могућих разлога наводе да је имунитет данашње деце знатно слабији него код малишана претходних генерација, па су зато и болести много учесталије.
– Савремени начин живота и све лошија исхрана и квалитет намирница које уносимо су један од фактора који нарушавају здравље имуног система. Деца се већ од првих месеци живота нездраво хране, све је више малишана који се слабо крећу и имају лош сан, а све то негативно утиче на њихово здравље – упозорава доктор Горан Вукомановић из Универзитетске дечије клинике у Тиршовој.
– Раније су деца имала већу отпорност на вирусе и прехладе, а и астма и алергијске реакције биле су ређа појава – каже др Вукомановић. – Данас више није тако, зато што је имунитет деце додатно ослабљен. Родитељима саветујем да јачају имунитет своје деце превентивно и континуирано. То значи да обрате пажњу на њихову исхрану и да им дају што више органског воћа и поврћа, избегавају слаткише и сокове. Важно је да деца проводе доста времена играјући се напољу како би имали довољно витамина Д.
Поред витамина Д, А, Б, цинка, селена и осталих витамина и минерала који су кључни за добро здравље и за јачање организма, све више лекара за јачање имунитета код деце препоручује употребу бета глукана из пекарског квасца. Ова супстанца важи за једну од најснажнијих природних покретача имуног систему и осим квасца налази се у неким житарицама као што су овас и јечам, појединим печуркама и алгама.
– Раније су бета глукани били врло присутни у ланцу исхране, па смо их конзумирали свакодневно – каже доктор Пол Клејтон, професор неурофармакологије на Универзитету у Единбургу, и једна од најпознатијих светских нутрициониста. – Данас је као последица промена у прехрамбеној технологији унос ових једињења знатно мањи, што је довело до поремећаја у нашем имуном систему. Зато је неопходно да их континуирано уносимо као додатке исхрани.
Доктор Клејтон објашњава да ћелије нашег имуног система имају специфичне рецепторе за које се везује бета глукан, али и да су природне залихе овог једињења у светској популацији веома мале.
– У нормалним околностима ћелије имуног система су врло мало стимулисане, али су спремне на имуни одговор када им се то омогући, односно када их неко подстакне. Управо то раде бета глукани, појачавају реакције наше ћелије имуног система на имуни одговор. Зато је важно да деца имају ова једињења у организму у довољним количинама како би њихово здравље, а и здравље опште популације било што боље.
Слаткиши никако
Доктор Горан Вукомановић упозорава да деца веома рано пробају слаткише и нездраву храну и да је то велика грешка коју родитељи праве дајући малишанима ове намирнице.
– Важно је да мајке што дуже доје своју децу, јер је доказано да је имунитет код деце која су дојена јачи – каже др Вукомановић. – Да би дете остало здраво, треба га од малих ногу навикавати на здраву исхрану и подстицати га да се бави било којом физичком активношћу.
М. А. Вељковић
Извор: Новости
Kako to da se niko ne zapita, da li je MOŽDA(NE TVRDIM) problem u vakcinama, odnosno odgovor na pitanje zašto iz godine u godinu imamo sve više bolesne dece.
Doktori samo pričaju, vakcine su sigurne i bezbedne, ali izgleda istina je daleko od toga, ako se uzme u obzir da postoje kompezacijski sudovi za odštete od vakcina, dakle postoje takvi sudovi u svetu.
Vakcina blokira i ponovo diže imuni sistem deteta.MOŽDA u kontinuiranom ponavljanju tog procesa dodje i do problema.
Jedno je sigurno, deca su sve bolesnija, dok sa druge strane farmaceutske kuće su sve bogatije.
Bilo bi dobro kada bi se neko zauzeo da istinski istraži ovo polje medicine, možda nam vakcine više odmažu, nego što pomažu.Kao što rekoh MOŽDA.