Упис по једној, а наплата по другој цени, реклама за упис уз субвенцију града, иако нису верификовани… само су неки од проблема на које указују родитељи чија деце иду у приватне вртиће, уз дотацију из градске касе. Са њима су сагласни и у Удружењу приватних вртића. Да је отварање приватних обданишта постало одличан бизнис, говори и податак да су 2015. године, на почетку дотирања боравка из градске касе, била верификована 52, а сада их има чак 138!
Родитељи се често сусрећу са ситуацијом у којој „газде“ вртића приликом уписа наведу једну цену, а да се већ неколико дана по поласку детета она повећа. Притом, нико им не гарантује да се касније неће мењати.
– Речено нам је да се уклапамо у износ око 5.500 динара, колико је месечни боравак у државном вртићу, па смо зато потписали уговор – каже један родитељ који је желео да остане анониман. – Међутим, већ после неколико дана смо обавештени да је пуна цена од око 250 евра важила само у моменту потписивања уговора, а да је повећана за 30 евра због неких додатних садржаја које малишани имају. За родитеље то је још око 3.500 динара, па рачун на крају месеца буде већи од 8.000 динара.
И у Удружењу приватних вртића сагласни су с тим да је у последње две године чување деце постало озбиљан бизнис. Они упозоравају родитеље да не бирају вртић на основу маркетинга, да није битно да „шљашти и блешти“, већ шта нуди.
– Већини родитеља су, нажалост, критеријуми за избор приватних вртића цена и близина – каже Славијана Филиповић, председник Удружења приватних вртића. – Најважније питање треба да буде колико дуго обданиште ради и какав је кадар. Има вртића у које родитељи не могу да уђу и оставе или узму децу, нити су кад крочили унутра, пошто децу уводе и изводе васпитачице. Ипак, треба да инсистирају да виде простор у коме ће боравити њихово дете, да упознају васпитачице, да виде да ли негде постоји окачен програм рада…
Само најбољи
Филиповићева најављује оснивање новог удружења приватних обданишта, које ће се звати „Врхунско знање за добро васпитање“. – Имаћемо високе стандарде за чланство, а један од критеријума ће бити колико дуго обданиште постоји – наводи наша саговорница. – Лого ће бити дрво, јер желимо да одвојимо зрелу јабуку од црвљиве.
Наша саговорница истиче да има васпитача који не изводе децу напоље, да то што се рекламирају да раде по стандардима популарних васпитно-образовних метода није гаранција да имају кадар који зна и да их изведе. Она додаје да су и критеријуми приликом издавања дозвола много нижи него за вртиће који су отворени пре 15 и више година.
– Довољно је прошетати по новобеоградским блоковима и видети где су смештена деца. То је катастрофа – упозорава Филиповићева. – У сутеренима, згради са директним улазом… Критеријуми су најнижи, односно највише снижени кад је реч о простору. Недопустиво је да у истом кошу будемо ми који смо отварали вртиће пре 18 година и они који сада фризерске салоне претварају у обданишта.
Три пута више деце
У приватним вртићима тренутно борави 8.700 малишана, док их је пре увођења субвенција града било око 2.400. Из градског буџета се родитељима дотира 80 одсто од економске цена у државном обданишту, која за ову годину износи 27.952 динара. Ако је приватни вртић скупљи, разлику плаћају родитељи. На име субвенција за приватне вртиће град сваког месеца издваја око 1,4 милиона евра.
Извор: Новости