Одлуку о томе ко треба да понесе ову титулу регулишу школе интерним правилима. Неки су то урадили површно, неки веома детаљно, једни фаворизују петице и дипломе са такмичења, другима је пресудно да ученик има квалитет више од школског успеха.
Избор ђака генерације изазива велику пажњу јавности и скоро да нема школске године да се у медијима не појаве написи о сумњама у регуларност тог поступка.
Док законом није прописано да су школе у обавези да донесу правилнике о награђивању и похваљивању ученика, просветна инспекција била је затрапа пријавама родитеља који су се жалили на неправилности при избору ђака генерације. Након доношења законског решења број притужи је смањен, али проблеми нису до краја отклоњени.
Републичка просветна инспекција нема податак колико је било пријава током прошле школске године у Србији. Разлог томе је што се предмети упућени Министарству просвете прослеђују општинским, односно градским инспекторима (где их има), а где нема инспекције на локалну надзор врши републичка или покрајинска. Пред Републичком просветном инспекцијом је тренутно седам предмета. Исто толико пријава прошле школске године стигло је градској просветној инспекцији из београдских основних школа, а три из средњих. Пријава је увек више из осмолетки, јер је ту и већа конкуренција, а жалбе подносе родитељи ученика, најчешће због нејасних критеријума за избор.
Kо треба да понесе ласкаву титулу ђака генерације није прописано на националном нивоу већ је остављено школама да својим интерним правилима то регулишу. У Министарству просвете нам је објашњено да то што нема јединственог правилника о похваљивању и награђивању мотивисано жељом да свака школа одлучи шта жели да промовише кроз избор ученика генерације.
Неки су то урадили површно, неки веома детаљно, једни фаворизују петице и дипломе са такмичења, другима је пресудно да ђак генерације има квалитет више од школског успеха. Управо ту је, тврде директори са којима смо разговарали, отворен простор за манипулације и намештања, јер се међу критеријуме за избор наводе ставке које је немогуће прецизно измерити. У инспекцији кажу да је то најчешћи разлог за приговоре.
А то су, на пример, услови да ђак генерације мора да буде добар и пожртвован друг, спреман да помогне другима, да се истакао у различитим ваннаставним активностима (а није наведено којим и како се то бодује)… Маштовитост школа иде дотле да су неки у правилнику навели како за ученика генерације треба да буде проглашен онај ко се од вршњака разликује надареношћу, креативношћу, високо развијеном општом интелигенцијом, апстрактним мишљењем, способности резоновања, одређеним емоционалним карактеристикама као што су стабилност, радозналост, мотивисаност, затим да буде отворен за нове идеје, независан од туђег мишљења…
Правилник ОШ „Владислав Рибникар“ предвиђа да ђак генерације треба да испуни следеће услове:
- да има одличан успех и примерно владање
- да се истицао у ваннанставним активностима
- да се истицао у пружању помоћи другим ученицима, развијању односа другарског поверења, отворености, искрености међу ученицима и да ужива поверење међу својим друговима,
- да је током школовања имао правилан и коректан однос према наставницима и другим запосленима у школи, као и према родитељима других ученика.
– Kандидати морају да задовоље сва четири услова кумулативно. Разлику међу њима чине утисци које су кроз осмогодишње школовање оставили и на своје вршњаке и на своје наставнике. То није могуће математички изразити, али је врло релевантно и ипак мерљиво – каже за Школски портал Снежана Kнежевић, директорка ОШ „Владислав Рибникар“, објашњавајући како овај прилично уопштен правилник функционише у пракси.
Према њеним речима, одлуку о ђаку генерације доноси наставничко веће, по прибављеном мишљењу ученичког парламента.
– Ученички парламент се изјашњава о предлозима из свих одељења (након изјашњавања на одељењским заједницама) и имају врло јасне ставове о предложеним ученицима. На срећу нисмо до сада имали ситуацију да су ученици оспоравали избор, више се око тога споре наставници, посматрајући децу само из угла свог предмета. Ученик генерације мора да импонује вршњацима, подједнако као и наставницима, јер ћемо тако повратити систем вредности код деце – каже Kнежевићева.
На коментар да се у великим школама ђаци међусобно не познају, те да су критеријуми попут пружања помоћи и другарског односа ограничени унутар одељења, она износи другачији став:
– Не слажем се да се деца не познају. Напротив, постоје садржаји у којима генерацијски учествују и врло се добро познају без обзира што су распоређени у две смене. Годинама се трудимо да промовишемо успехе свих ученика. Имамо и такозвани пано звезда, где су током целе године подаци о свим ученичким успесима, школским и ваншколским, „научним“, уметничким и спортским и највећи ефекат је што је свима стало да се на паноу нађу. Сами достављају податке о својим ваншколски успесима. Ангажују се и у вршњачким тимовима, хуманитарним акцијама, покрећу иницијативе, организују међувршњачке едукације и слично. Ученик генерације се не постаје у осмом разреду, то се гради и ствара током читавог школовања. Да не помињем школски сајт и фејсбук страницу, па ако погледате, видећете да деца „лајкују“ успехе свих ученика – истиче Снежана Kнежевић.
Она не мисли да би Министарство просвете требало додатно да прописује критеријуме за избор ученика генерације јер “школе морају да имају своје особености које ће додатно вредновати” напомињући да се то уосталом тражи и од школских програма.
С друге стране, специјалиста педагогије и некадашњи директор школе Слободан Малушић сматра да правилници треба да буду донекле усаглашени међу школама. Истиче да критеријуми попут оцена и успеха на такмичењима могу бити јединствени, али да је тешко установити по чему ће одређеног ученика памтити цела генерација.
Саговорник Школског портала истиче да неко може бити одличан ученик са врхунским резултатима са такмичења, али није омиљен међу вршњацима, док неко може имати једну диплому мање, али се истиче као добар друг, доминира у позитивном смислу, ауторитет је за друге ученике и његова реч се поштује. Малушић се слаже да некада најбољи ђаци нису и најпопуларнији, јер и међу децом иза зависти, али…
– Управо ту је суштина, имате одличног ученика који је освајач награда и који је са свима добар, ни са ким се не замера. Али имате и ђака који је у свему одличан и који то дели са другима, који је несебичан, спреман свима да помогне, такво дете и други воле и за такве зна цела школа. Ђак генерације мора да се издигне по неким врлинама, да одскаче у позитивном смислу од вршњака, да буде препознатљив, али не само по успеху и такмичењима – каже Малушић.
Он указује да тај идеал није лако достићи у пракси и да школа некада не треба да додели признање ђак генерације, ако одређене школске године нема кандидата са поменутим карактеристикама. Наше школе, међутим, отишле су у другом правцу, па има примера да ову титулу у једној школској години добије и по три ученика.
Малушић сматра да мишљење ђака треба да буде пресудно при гласању.
– Ако некога генерација признаје као најбољег то је право, а да ли ће га и наставници препознати мање је важно. Таква деца су обично добра и немају проблема у односу са наставницима – истиче Малушић.
Многе школе, свесне ризика да су параметри мимо оцена и диплома са такмичења тешко мерљиви, те да неће моћи да их докажу ако се неко жали инспекцији, одлучиле су да их занемаре. Међутим, пример београдске ОШ „Иво Андрић“ показује да се може и другачије. Они су донели толико детаљан правилник у којем је до танчина утврђено шта се вреднује и са колико поена. Сем општег успеха од петог до осмог разреда и резултата са индивидуалних и групних такмичења, добијају се бодови и за руковођење одељенском заједницом, али и учешће и руковођење ученичким парламентом. Поене доноси и учешће у различитим ваннаставним активностима (пројекти, Дан школе и друге манифестације, похађање музичке, балетске школе, програма у Петници…) Посебно је занимљиво што су гласови ученика осмог разреда „преточени“ у бодове, јер се у школама најчешће ученички парламенти питају за мишљење, али је одлука на наставничком већу. Од када су донели овакав правилник жалби нема, а као посебан куриозитет у ОШ „Иво Андрић“ наводе чињеницу да се мишљење наставника и ђака о најбољем међу најбољима у генерацији готово увек поклопи.
Зашто је ова титула толико важна и деци и родитељима тешко је одговорити, јер не доноси никакве бенефите ученицима при упису у средње школе и на факултете. Школе ђаке генерације дарују књигама, плакетом или плаћеном екскурзијом, а локалне самоуправе последњих година деле таблете.
Весна Стаменић
Извор: skolskiportal.rs