Odluku o tome ko treba da ponese ovu titulu regulišu škole internim pravilima. Neki su to uradili površno, neki veoma detaljno, jedni favorizuju petice i diplome sa takmičenja, drugima je presudno da učenik ima kvalitet više od školskog uspeha.
Izbor đaka generacije izaziva veliku pažnju javnosti i skoro da nema školske godine da se u medijima ne pojave napisi o sumnjama u regularnost tog postupka.
Dok zakonom nije propisano da su škole u obavezi da donesu pravilnike o nagrađivanju i pohvaljivanju učenika, prosvetna inspekcija bila je zatrapa prijavama roditelja koji su se žalili na nepravilnosti pri izboru đaka generacije. Nakon donošenja zakonskog rešenja broj prituži je smanjen, ali problemi nisu do kraja otklonjeni.
Republička prosvetna inspekcija nema podatak koliko je bilo prijava tokom prošle školske godine u Srbiji. Razlog tome je što se predmeti upućeni Ministarstvu prosvete prosleđuju opštinskim, odnosno gradskim inspektorima (gde ih ima), a gde nema inspekcije na lokalnu nadzor vrši republička ili pokrajinska. Pred Republičkom prosvetnom inspekcijom je trenutno sedam predmeta. Isto toliko prijava prošle školske godine stiglo je gradskoj prosvetnoj inspekciji iz beogradskih osnovnih škola, a tri iz srednjih. Prijava je uvek više iz osmoletki, jer je tu i veća konkurencija, a žalbe podnose roditelji učenika, najčešće zbog nejasnih kriterijuma za izbor.
Ko treba da ponese laskavu titulu đaka generacije nije propisano na nacionalnom nivou već je ostavljeno školama da svojim internim pravilima to regulišu. U Ministarstvu prosvete nam je objašnjeno da to što nema jedinstvenog pravilnika o pohvaljivanju i nagrađivanju motivisano željom da svaka škola odluči šta želi da promoviše kroz izbor učenika generacije.
Neki su to uradili površno, neki veoma detaljno, jedni favorizuju petice i diplome sa takmičenja, drugima je presudno da đak generacije ima kvalitet više od školskog uspeha. Upravo tu je, tvrde direktori sa kojima smo razgovarali, otvoren prostor za manipulacije i nameštanja, jer se među kriterijume za izbor navode stavke koje je nemoguće precizno izmeriti. U inspekciji kažu da je to najčešći razlog za prigovore.
A to su, na primer, uslovi da đak generacije mora da bude dobar i požrtvovan drug, spreman da pomogne drugima, da se istakao u različitim vannastavnim aktivnostima (a nije navedeno kojim i kako se to boduje)… Maštovitost škola ide dotle da su neki u pravilniku naveli kako za učenika generacije treba da bude proglašen onaj ko se od vršnjaka razlikuje nadarenošću, kreativnošću, visoko razvijenom opštom inteligencijom, apstraktnim mišljenjem, sposobnosti rezonovanja, određenim emocionalnim karakteristikama kao što su stabilnost, radoznalost, motivisanost, zatim da bude otvoren za nove ideje, nezavisan od tuđeg mišljenja…
Pravilnik OŠ „Vladislav Ribnikar“ predviđa da đak generacije treba da ispuni sledeće uslove:
- da ima odličan uspeh i primerno vladanje
- da se isticao u vannanstavnim aktivnostima
- da se isticao u pružanju pomoći drugim učenicima, razvijanju odnosa drugarskog poverenja, otvorenosti, iskrenosti među učenicima i da uživa poverenje među svojim drugovima,
- da je tokom školovanja imao pravilan i korektan odnos prema nastavnicima i drugim zaposlenima u školi, kao i prema roditeljima drugih učenika.
– Kandidati moraju da zadovolje sva četiri uslova kumulativno. Razliku među njima čine utisci koje su kroz osmogodišnje školovanje ostavili i na svoje vršnjake i na svoje nastavnike. To nije moguće matematički izraziti, ali je vrlo relevantno i ipak merljivo – kaže za Školski portal Snežana Knežević, direktorka OŠ „Vladislav Ribnikar“, objašnjavajući kako ovaj prilično uopšten pravilnik funkcioniše u praksi.
Prema njenim rečima, odluku o đaku generacije donosi nastavničko veće, po pribavljenom mišljenju učeničkog parlamenta.
– Učenički parlament se izjašnjava o predlozima iz svih odeljenja (nakon izjašnjavanja na odeljenjskim zajednicama) i imaju vrlo jasne stavove o predloženim učenicima. Na sreću nismo do sada imali situaciju da su učenici osporavali izbor, više se oko toga spore nastavnici, posmatrajući decu samo iz ugla svog predmeta. Učenik generacije mora da imponuje vršnjacima, podjednako kao i nastavnicima, jer ćemo tako povratiti sistem vrednosti kod dece – kaže Kneževićeva.
Na komentar da se u velikim školama đaci međusobno ne poznaju, te da su kriterijumi poput pružanja pomoći i drugarskog odnosa ograničeni unutar odeljenja, ona iznosi drugačiji stav:
– Ne slažem se da se deca ne poznaju. Naprotiv, postoje sadržaji u kojima generacijski učestvuju i vrlo se dobro poznaju bez obzira što su raspoređeni u dve smene. Godinama se trudimo da promovišemo uspehe svih učenika. Imamo i takozvani pano zvezda, gde su tokom cele godine podaci o svim učeničkim uspesima, školskim i vanškolskim, „naučnim“, umetničkim i sportskim i najveći efekat je što je svima stalo da se na panou nađu. Sami dostavljaju podatke o svojim vanškolski uspesima. Angažuju se i u vršnjačkim timovima, humanitarnim akcijama, pokreću inicijative, organizuju međuvršnjačke edukacije i slično. Učenik generacije se ne postaje u osmom razredu, to se gradi i stvara tokom čitavog školovanja. Da ne pominjem školski sajt i fejsbuk stranicu, pa ako pogledate, videćete da deca „lajkuju“ uspehe svih učenika – ističe Snežana Knežević.
Ona ne misli da bi Ministarstvo prosvete trebalo dodatno da propisuje kriterijume za izbor učenika generacije jer “škole moraju da imaju svoje osobenosti koje će dodatno vrednovati” napominjući da se to uostalom traži i od školskih programa.
S druge strane, specijalista pedagogije i nekadašnji direktor škole Slobodan Malušić smatra da pravilnici treba da budu donekle usaglašeni među školama. Ističe da kriterijumi poput ocena i uspeha na takmičenjima mogu biti jedinstveni, ali da je teško ustanoviti po čemu će određenog učenika pamtiti cela generacija.
Sagovornik Školskog portala ističe da neko može biti odličan učenik sa vrhunskim rezultatima sa takmičenja, ali nije omiljen među vršnjacima, dok neko može imati jednu diplomu manje, ali se ističe kao dobar drug, dominira u pozitivnom smislu, autoritet je za druge učenike i njegova reč se poštuje. Malušić se slaže da nekada najbolji đaci nisu i najpopularniji, jer i među decom iza zavisti, ali…
– Upravo tu je suština, imate odličnog učenika koji je osvajač nagrada i koji je sa svima dobar, ni sa kim se ne zamera. Ali imate i đaka koji je u svemu odličan i koji to deli sa drugima, koji je nesebičan, spreman svima da pomogne, takvo dete i drugi vole i za takve zna cela škola. Đak generacije mora da se izdigne po nekim vrlinama, da odskače u pozitivnom smislu od vršnjaka, da bude prepoznatljiv, ali ne samo po uspehu i takmičenjima – kaže Malušić.
On ukazuje da taj ideal nije lako dostići u praksi i da škola nekada ne treba da dodeli priznanje đak generacije, ako određene školske godine nema kandidata sa pomenutim karakteristikama. Naše škole, međutim, otišle su u drugom pravcu, pa ima primera da ovu titulu u jednoj školskoj godini dobije i po tri učenika.
Malušić smatra da mišljenje đaka treba da bude presudno pri glasanju.
– Ako nekoga generacija priznaje kao najboljeg to je pravo, a da li će ga i nastavnici prepoznati manje je važno. Takva deca su obično dobra i nemaju problema u odnosu sa nastavnicima – ističe Malušić.
Mnoge škole, svesne rizika da su parametri mimo ocena i diploma sa takmičenja teško merljivi, te da neće moći da ih dokažu ako se neko žali inspekciji, odlučile su da ih zanemare. Međutim, primer beogradske OŠ „Ivo Andrić“ pokazuje da se može i drugačije. Oni su doneli toliko detaljan pravilnik u kojem je do tančina utvrđeno šta se vrednuje i sa koliko poena. Sem opšteg uspeha od petog do osmog razreda i rezultata sa individualnih i grupnih takmičenja, dobijaju se bodovi i za rukovođenje odeljenskom zajednicom, ali i učešće i rukovođenje učeničkim parlamentom. Poene donosi i učešće u različitim vannastavnim aktivnostima (projekti, Dan škole i druge manifestacije, pohađanje muzičke, baletske škole, programa u Petnici…) Posebno je zanimljivo što su glasovi učenika osmog razreda „pretočeni“ u bodove, jer se u školama najčešće učenički parlamenti pitaju za mišljenje, ali je odluka na nastavničkom veću. Od kada su doneli ovakav pravilnik žalbi nema, a kao poseban kuriozitet u OŠ „Ivo Andrić“ navode činjenicu da se mišljenje nastavnika i đaka o najboljem među najboljima u generaciji gotovo uvek poklopi.
Zašto je ova titula toliko važna i deci i roditeljima teško je odgovoriti, jer ne donosi nikakve benefite učenicima pri upisu u srednje škole i na fakultete. Škole đake generacije daruju knjigama, plaketom ili plaćenom ekskurzijom, a lokalne samouprave poslednjih godina dele tablete.
Vesna Stamenić
Izvor: skolskiportal.rs