Многи родитељи сматрају да дете не треба прерано оптерећивати учењем онога што ће свакако морати да научи када крене у школу. Деца треба да се играју, да буду слободна и растерећена обавеза у тако раном узрасту. И то је сасвим тачно.
За децу је игра најважнија. Она слободна, растерећена било каквих ограничења, она која подстиче машту, без много скупих играчака и помоћи одраслих. Али je исто толико важна и она усмерена, када децу подстичемо на активности које им развијају крупну и фину моторику, када им читамо, певамо, причамо приче. Када с њима учимо прва слова.
Да, ми верујемо да дете са првим словима треба да се упозна већ у раном узрасту, чак пре поласка у предшколско. Ако се већ са две године деца упознају са апликацијама You Tube, Пепом, Нодијем, ако са четири године умеју сама да користе паметне телефоне, није ли необично да у том узрасту не знају и понеко слово? Не тако што ћете их поставити за сто и с њима учити из буквара, већ тако што ће им слова бити доступна кроз игру, у мери у којој им је то занимљиво.
Приручник намењен васпитачима и родитељима, креиран да им управо кроз теоријски део, али и идејни и практични, помогне да дете на прави начин науче словима, изашао је недавно у издању Креативног центра под називом Од гласа до слова. О томе шта приручник садржи, како може помоћи родитељима и васпитачима у раду с децом, када заправо деца треба да усвоје прва слова и на који начин говоримо са ауторима Мирјаном Марковић, Славицом Томић и Слободанком Миловановић.
- Приручник Од гласа до слова темељан је и детаљан. Можете ли наше читаоце укратко да упознате с његовим садржајем?
Овај приручник намењен је васпитачима, родитељима и свима онима који се баве децом у процесу превођења гласовног говора у писани.
Ради лакшег и систематичнијег праћења издвојене су три целине.
Теоријски део приручника садржи основна полазишта у раду на превођењу гласовног говора у писани, као и мишљења стручњака из области развоја говора на која су се аутори ослањали у свом раду.
У Идејном делу дати су предлози и уопштена решења за: уређење простора, симболичку игру, вежбе, игре и активности које се примењују у раду с децом у процесу од гласа до слова.
У практичном делу приручника обрађено је свих тридесет слова наше азбуке и приказано како се путем различитих игара, моторичких и гласовних вежби дете постепено води кроз процес превођења гласовног говорa у писани. Поред бројних идеја за различите активности с децом, дати су предлози и за извођење радионица с родитељима, као и савети за прављење и примену средстава за игру и рад.
- На који начин васпитачи као едуковане особе уводе децу у предвештине читања и писања?
Када се помене превођење гласовног говора у писани, најчешће помислимо на папир и оловку.
Едуковани васпитачи знају да је реч о процесу чији је распон веома велики и комплексан и који почиње од најранијег дететовог узраста.
Тај процес подразумева вежбе крупне и фине моторике, моторике говорних органа, вежбе дисања, разне врсте гласовних и говорних игара, симболичку игру, графомоторику и текстуалне игре знацима.
- Како родитељи могу најбоље да подстакну развој графомоторике код деце и када се с тим почиње?
Као и едукован васпитач, тако и едукован родитељ може много да допринесе развоју ране писмености код детета, почев од правилног усмеравања покрета од најранијег узраста.
У почетку су најважнији неспутани покрети рукама у ваздуху: горе, доле, описивање кругова у једну страну, па у другу – то су покрети које треба вежбати с дететом сваког дана током дужег времена. Значајне су и вежбе којима се ојачавају мишићи шаке и прстију, јер су они изложени највећем напору када дете узме оловку у руку.
Детету треба омогућити да што дужи период опуштено шара прстима или неким средством које одабере (оловком, кредом, штапом и др.) у свим правцима и по што различитијим подлогама, потпуно слободним покретима. На тај начин дете спонтано усваја покрет писања. Разноврсним играма и материјалима (бојење, опцртавање, доцртавање, прецртавање, спајање тачкица, сенчење, нијансирање и др.) родитељи ће подстицати развој контролисаних покрета, што је суштина графомоторичке спретности детета.
- Која је улога васпитача, а која родитеља у процесу превођења гласовног говора у писани?
У процесу превођења гласовног говора детета у писани улога васпитача и родитеља обједињена је истим циљем. Управо стога сарадња између васпитача и родитеља има кључну улогу.
Развијање предвештина читања и писања у потпуности зависи од ове сарадње и тек ако рад у породици прати игре и активности у вртићу, дете ће добити сву потребну помоћ и подстицаје.
Васпитач препоручује родитељима игре и активности, а родитељ је тај који од најранијег узраста код детета треба да развија љубав према књизи и писаној речи.
- Које су фазе тог процеса кроз које свако дете пролази и за који узраст се везују?
Уколико бисмо покушали да резимирамо етапе у говорном развоју деце које воде ка усвајању писаног говора, тада би најважнији моменти тог процеса били: покрет, симболичка игра, цртање, који претходе писању. Ниједан од поменутих елемената није изолован процес, већ саставни део дететовог сазнајног развоја. Стога је важно препознати зону наредног развоја сваког детета и ускладити активности које ће га подстаћи да природним путем усвоји писани говор. То значи да усвајање писаног говора и његових фаза не можемо везивати за одређени узраст јер је то процес који се односи на развојне могућности сваког детета.
- Можете ли дати неки општи савет родитељима и васпитачима када је реч о упознавању деце са словима?
Формулација овог питања враћа нас на почетак, где смо објасниле да се процес превођења гласовног говора у писани углавном везује за писање слова, што је погрешно полазиште. О подстицајима на развијању предвештина ране писмености не можемо говорити а да немамо у виду основне моменте дечјег когнитивног развоја, односно да немамо сазнања о томе како дете мисли. Зато усвајање писаног говора посматрамо као развојни процес у складу са целокупним развојем дететове личности, имајући у виду фазе кроз које оно пролази на путу ка писаној речи. Рани развој дететове писмености не сагледавамо само из угла усвајања графичких симбола (слова) већ је од изузетне важности да прихватимо и развијамо писменост као скуп равноправних вештина – слушања, говорења, а потом и читања и писања.
Више о приручнику погледајте овде: http://www.kcknjizara.rs/?b=D169
Интервју водила: А. Ц.