Дискалкулија је тешкоћа у формирању математичких појмова и усвајању математичких релација и операција. Некада се јавља уз дисграфију и дислексију. О развојној дискалкулији говоримо у случају да се тешкоће формирају врло рано а манифестују се чим се почне са математичким операцијама.
Тешкоће у усвајању математике манифестују се као лаке, умерене и тешке. У зависности од степена говоримо о поптуној или делимичној неспособности за рад са математичким појмовима. Делимичан поремећај процеса усвајања математичких појмова, се може јављивати у свим или само одређеним подручјима математике. У том случају дете је слабије од својих вршњака када је овај предмет у питању. Поред дискалкулије такође разликујемо и акалкулију.
Акалкулија је појам који означава тоталну неспособност усвајања градива из математике,. Таква неспособност се јавља код одраслих као последица можданог удара.
Сматра се да око 6% људи има дискалкулију.
Симптоми дискалкулије:
Kод детета с дискалкулијом могу се уочити неки од следећих симптома:
– замењује бројеве при читању, писању и рачунању – парафазичне субституције. Ове замене бројева су могуће чак и кад дете користи дигитрон.
– слабо памти бројеве у низу, формуле,
– визуелне грешке + се чита као -,
– грешке које се огледају у огледалском писању бројева или знакова,
-дете је споро чак и када изводи неке елементарне рачунске радње
– користи прсте за бројање
-не може са сигурношћу одредити који је број већи, а који мањи
-дете има лошу просторну и временску организацију
-Тешкоће у провери задатака,логици,планирању…
– Понавља број или радњу висе пута ( ако је у првом примеру био знак + дете ће сабирати у свим резултатима даље ), то су персеверације или погрешке заглављивања.
-тешко памти распоред и редослед
-слабо памћење спортских правила,
-слабо разликује или не разликује лево и десно
-тешкоће у меморисању свог броја телефона ( ако је изговорен или записан другачије )
-Тешкоће при гледању на сат
-тешкоће праћења резултата у играма…
Наравно неће свако дете имати све ове симптоме и неће свако имати исти степен и облик дискалкулије. Kао што видимо неки од наведених симптома се могу срести и у дислексији и дисграфији.
Постоје различити типови / облици дискалкулије:
Вербална – дете тешко усваја математичке изразе, односно математичку терминологију.
Практогностичка – поремећај способности манипулисања са стварним или нацртаним објектима.
Лексичка– поремећај способности читања математичких симбола и њихових комбинација ( замена бројева сличних по изгледу; огледалско читање и писање двоцифрених бројева.
Графичка– поремећај способности писања математичких симбола. Писање бројева у супротном смеру; изостављање, премештање или додавање бројева, погрешно писање знакова;
Идеогностичка – поремећај способности разумевања математичких појмова и рачунања у себи.
Операцијска (анаритметрија) – поремећај способности извођења рачунских радњи. Грешке се огледају у замењивању једне рачунске радње неком другом.
Дискалкулија и дислексија
Нека Истраживања показују да 40 до 50% особа са дислексијом не показују знакове дискалкулије. Њихови резултати су једнаки као резултати друге деце у математици, а око 10% њих има и чак боље резултате.
Преосталих 50-60% имају потешкоће с математиком. То не изненађује, тешкоће у декодирања писане речи могу да се пренесу у декодирање математичке нотације и симбола.
За неке дислексичаре, међутим, потешкоће могу произаћи из проблема с језиком јер се може десити да не разумеју текст па ни шта се од њих жели у одређеном задатку.
Да резимирамо, дискалкулиа и дислексија се могу појавити заједно али и независно једна од друге. ‚Третман дискалкулије ће остати у основи исти без обзира да ли су ова два проблема повезана или одвојена.
Третман дискалкулије подразумева:
вежбе реедукације психомоторике ( латерализације и оријентације у простору горе-доле, лево -десно ) усавршавање појмовног мишљења, именовање предмета, појава, бројева, слова, препознавање предмета и појава, математичке игре ( писање бројева по реду, набрајање по реду унапред и уназад, набрајање сваког другог или трећег броја …),усвајање појмова количине ( већи, мањи ) …
Наравно као и код дислексије и код дискалкулије свако дете је случај за себе. Током рада са њим треба га посматрати и преиспитивати и тражити начин рада који му највише импонује. Свако ко ради са децом мора да буде креативан у испитивању и тражењу најоптималније методе која одговара сваком детету понаособ. Зато се са сваким дететом и ради индивидуално.
Изузетно је важно похвалити дете и за труд и за постигнуте резултате. Рад подразумева свакодневну активност по неколико пута на дан али не превише дуго јер деца не могу толико да задрже пажњу.
Оно што је важно је да дете мора прво да разуме, схвати односе међу појмовима и бројевима и тек онда да рачуна.
Не треба избегавати радити са прстима јер то може бити врло корисно.
Тешкоће са којима се ова деца срећу су углавном превасходно везане за , усвајање појмова количине, рачунање, бројење уназад, упоређивање бројева , таблице множења…Попут дислексије и дисграфије изузетно је тешка и захтева констатан рад зато је неопходна помоћ, координација и сарадња родитеља, дефектолога и учитеља.
Извор: http://disleksija-sluh.com/sta-je-diskalkulija/