Колико је само родитеља свршених основаца водило овакав разговор ових дана са својим дететом. И није било све у реду… А због чега?
Болесна амбиција и комплекси појединих родитеља; неискуство, незрелост, страх и трема код деце, и још једном деце; тешка или барем непотребна, сувишна питања, из градива петог или шестог разреда, која ни половина нас одраслих не зна да реши… Неки од нас су претходних дана, а богами и месеци, својој деци направили пакао од живота, и то изјавама – Будеш ли сад заказао, не враћај ми се кући, или – док си под мојим кровом биће онако како ја кажем, или – немој случајно да ме обрукаш тамо, или…
Трошен је силан новац за спремање градива, целе плате су ишле на професоре, правио се притисак, било је то питање живота и смрти. А преко пута нас дете, и још једном дете. Дете које још увек не зна да се суочи са тремом, са блокадом, са правим стресом. Дете које не зна како да се суочи са вртоглавицом, са гласним лупањем срца, са отежаним дисањем, и то све у само два сата.
Дете које је морало да зна све српске средњовековне руднике, шта је горњи и доњи ракус, или пиктограм, где на цртежу недостаје комплементарност боја и облика, која је тачна маса и обим фудбалске лопте (мислим да то ни Лео Меси не би знао), где је заступљена суптропска клима, каква пераја има пеликаноидна јегуља, ко се руковао 1942. године, да ли слон има длаке, која су два осећања или расположења обузела приповедача (мајко мила!), која је метафора послужила песнику као инспирација – је ли дрво или цветак?!? Па ми смо, бре, са нашим Јожом и свињском главом и санкањем у кориту још и феноменално прошли! То се барем лако памтило.
А то исто дете нема појма, рецимо, какво је школство у некој суседној или било којој другој европској држави. Не зна колико је њихово градиво, колико и шта уче у основној школи, која помагала имају, да ли још увек користе креду, или фломастер, или компјутер, не дај боже! То се њих не тиче. Битни су средњовековни рудници! Искрено, за својих четрдесет и кусур, још нисам срео човека или чак чуо за таквог коме је за његов посао који ради потребан тај податак. Чак ни у квизу нећете наћи тако нешто.
И још једном питање – због чега пријемни? Па једноставно због тога што држава не сме да каже, ни деци ни родитељима, да нам је цео школски систем у блату већ деценијама, да су наставници незадовољни и немотивисани да раде, да се градиво и технике предавања нису мењали и усавршавали ко зна откад, да оцене никако нису мерило знања и да се најчешће добијају по принципу колико су родитељи деце имућни и да ли су у стању да плаћају детету приватне часове у приватној школи наставника који је на првом часу у петом разреду поделио деци бројеве телефона те исте приватне школе!
Зато – НЕ пријемном! Промените цео систем из корена, јер џаба све кад ће та иста деца која и успеју да га положе, да набубају све те непотребне ствари, да се упишу у средњу школу коју желе, а потом и факултет, гле чуда, и уколико све то заврше, побећи главом без обзира из ове несрећне земље и потражити срећу негде далеко одавде.
Аутор: Слободан Продановић
Извор: Политика