Учење деце правим вредностима почиње кад са дететом први пут почнемо искрено да разговарамо о смрти и трагедијама. А управо су то теме које обично разблажујемо или избегавамо и остављамо за „касније“ како децу не бисмо прерано оптеретили …
Грчки трагичари су сматрали да се мудрост стиче кроз патњу. У делу “О песничком умећу” Аристотел KАТАРЗУ наводи као једно од најважнијих обележја трагедије. Kатарза је уживљавање гледаоца у трагичну ситуацију приказану причом, такво дубоко уживљавање да страх и саосећање због оног што се догађа ликовима у трагедији прочишћују наше личне емоције.
Израелска терапеуткиња Ајалон Офра многима од нас позната из времена Домовинског рата кад нас је својом књигом Спасимо децу, приручник групних активности за помоћ деци у стресу учила како да малим прогнаницима које смо интегрисали у своје разреде помогнемо библиотерапијом, лечењем читањем. Офра набраја седам процеса лечења читањем:
1. Идентификација је наше поистовећивање са ликом, ситуацијом или самом радњом књиге и препознавање и идентификација сличности ликова из књиге са собом и својим окружењем. Осећај препознавања помаже надвладавању усамљености и уверења како се одређене ситуације догађају само нама. Препознавањем делимо своју бол или чак откривамо узроке и примере које желимо да пратимо.
2. Пројекција је процес којим препознајемо, и делимо са ликовима из књиге своје потешкоће или ситуације које нисмо спремни да делимо са другима . На тај начин се смањује осећај срамоте и повећава се спремност дељења проблема са другим људима и евентуално тражење помоћи, пропитивање личних ставова, туђих реакција и испробавање решења проблема према сличном моделу.
3. Kатарза ублажава наш стрес и ослобађа нас од накупљене негативне енергије.
4. Увид је уз помоћ текста изазван бљесак разумевања самог себе, својих ставова или поступака. Подстиче нас да радимо и променимо нешто на себи.
5. Терапија поезијом отвара нас за маштање и сањарење, гледање света у другачијем светлу, промишљање о вредностима. Подстиче ослобађање непријатних сећања и траума из прошлости.
6. Терапија драматизацијом помаже да психолошки и драматични доживљај, проблем или ситуацију заједнички решимо, да дођемо до решења и ублажења свог стања или свог проблема. Причом и маштом се ослобађамо стреса, а проблеми се чине блажим и лакшим.
7. Терапија приповедањем помаже да ослободимо и одстранимо своје потиснуте проблеме и схватимо да су решиви.
Велика зла нису само велике несреће, него и велике поуке, болне животне лекције о правим вредностима. Бескрајно је лицемерно конзумерски одгајати дете, а истовремено човека којем је ватра прогутала све за шта је цео живот радио наговарати да почне да чита нпр. Ли Чајлда и прихватити савете главног јунака Џека Ричера који је проценио да му се више исплати целог живота спавати по јефтиним хотелима и свака три дана куповати јефтину нову одећу него цео живот радити како би отплатио кућу, поправљао је, обнављао, уређивао, куповао ствари које му не требају… Децу не треба штитити од живота, треба их припремити за њега.
Добро васпитање није тренирање деце да раде што им кажемо, него помагање деци да схвате животне концепте, одаберу оне по којима желе да живе. Kад си свестан да заиста имаш само оно што знаш и што умеш да урадиш, тада си свестан да је оно што УЧИШ пуно важније од онога што KУПУЈЕШ.
Аутор: Динка Јуричић
Извор: skolskiportal.hr
Припремила: Слађана Пантовић