Прочитајте и Brnabić: “Nisu svi nastavnici isto dobri, plate po učinku”
Повлачење Нацрта закона о запосленима у јавним службама из процедуре, хитно потписивање Протокола о зарадама, којим ће плате запослених у просвети порасти изнад републичког просека, и обустављање и мењање свих прописа који просветне раднике масовно остављају без посла – три су штрајкачка захтева Уније, која окупља око 30.000 људи у 750 школа.
− Разговарали смо с надлежнима о нацрту будућег прописа за запослене у јавним службама, одједанпут закон је већ на јавној расправи. Тражимо моментално повлачење и бацање у ђубре тог прописа, јер би нам донео суштинске и непоправљиве неправде. Држава њиме признаје да нема снаге да направи систем платних разреда нити да исто рангира оне који за њу раде. Тако смо добили три категорије запослених у јавним службама. У првој су најсиромашнији: просвета, здравство и култура, у другој војска и полиција, које држава релативно воли, а у трећој БИА, Скупштина Србије и судство, које држава највише воли − тумачи Јанковићева нацрт новог прописа.
Она сматра да су просветни радници добили „сиротињски” закон, који, како каже, фактички укида све оно за шта су се запослени у школама борили и што су стицали у последњој деценији: посебне колективне уговоре, јубиларне награде, плаћање превоза запосленима…
− Тиме што ће влада одлучивати о томе колику ће ко имати плату, као што пропис предвиђа, практично се укида могућност дијалога и смисао постојања синдиката − каже Јанковићева.
Зашто поново штрајк? Први септембар лане један је од малобројних почетака школске године без протеста просветних радника, иако, додуше, година није прошла без демонстративне обуставе наставе у организацији Уније.
Прочизајте и Šarčević: Gimnazijalci će ubuduće sami birati predmete
− Прошлог септембра министар је још био нов на тој функцији. Истине ради, чим је преузео дужност ваљано је решено тадашње питање Правилника о формирању одељења и просветарима је враћена погрешно обрачуната зарада у време годишњих одмора за 2015. годину. Пружили смо му шансу и нисмо штрајковали на почетку школске године. Али, за последњих годину дана нисмо успели да дођемо до премијера, вртели смо се око тога да ли ће нам и колико бити повећана плата и на крају повећање зарада просветним радницима је толико да су наша примања тренутно 17 одсто испод републичког просека − указује председница УСПРС-а.
Тај синдикат захтева да се повећање плата и стабилно финансирање у просвети дефинишу протоколом из кога ће, надају се, бити јасно да ли су приоритет и на којем су месту за државу њени просветни радници.
На помолу састанак са премијерком
Представници репрезентативних просветних синдиката више пута су иницирали разговор са премијером али нису примљени на такав састанак од фебруара 2015. године, кад је потписивањем споразума прекинут шестомесечни штрајк просветара. Две и по године касније, Ана Брнабић, председница владе, позвала је челнике синдиката у образовању да у среду у десет сати дођу у владу на разговор о актуелним темама у просвети, сазнајемо од Јасне Јанковић, која признаје да ју је овај позив обрадовао, али и да ће на састанак отићи с мало наде и без великих очекивања.
Формирање или растурање одељења
– Најважније за просвету догађа се у време када су просветни радници на колективном годишњим одмору. Кад се врате, суочиће се са реалношћу у којој ће многи изгубити део фонда часова − став је Јасне Јанковић, председнице УСПРС-а.
Њена је процена да ће правила о формирању одељења, ако се не повуку из процедуре, затворити 800 одељења у Србији и оставити без посла на хиљаде учитеља и наставника.
Аутор: Миленија Симић-Миладиновић
Извор: Политика