За технолошке вишкове у просвети, настале због смањења броја одељења, решење види у одласку у пензију свих старијих од 65 година, као и у отпремнинама и преквалификацији.

„Решили смо да контролишемо систем. Имате у основним школама да је просек ђака по одељењу 19,2, а зашто није квалитет наставе на том нивоу? Зашто немају сви четворке или петице у школи?“, упитао је министар.
Према његовим речиам, 19 ђака по одељењу нема ни у једној европској земљи. „То је у приватним школама привилегија“, појашњава министар.
Подсећа да по закону одељења треба да имају 25 ученика и пита због чега су се свих претходних година правила лажна одељења са малим бројем ђака.
„Све је то било зарад запослености, ђаци су ту били у трећем плану. Морамо научити наше људе да постоји преквалификација, да постоје отпремнине – обезбеђено је 1.200, да они који имају 65 година треба да иду у пензију“, нагласио је министар.
Шарчевић истиче да таквих у систему има око 900 и да је им актуелни закон о раду то дозвољава, али да ће их посебан лелс специјалис натерати да оду у пензију.
У систему има и наставника, како каже, који су остали потпуно без норме, али годинама примају плату и не прихватају посао, те да ће то морати да се промени – да прихвате посао или да узму отпремнину.
„Не вреди поткрадати самог себе“ 
Уштеђени новац, тврди министар, биће враћен у систем, да су о томе већ разговарали са ММФ-ом, те да је то прилика да просветни радници сустигну остале запослене у јавним службама који имају веће плате од њих за 16 одсто.
„То је прилика да им свако наредно повећање плате буде јаче, боље и брже. Не вреди поткрадати самог себе. Раде то људи несвесно, ‘хајде да сачувамо радна места’, па када сачувамо свима радна места да повећање иде свима“, каже министа и додаје да је такав систем неодржив.
Додаје да министарство „брине о људима“, да ће се радити бројне преквалификације, јер у систему има мање математичара, информатичара.
Појашњава да је очекивао да већи број људи буде технолошки вишак, али да и за то има рационално објашњење јер је 17.000 људи у школе „ушло“ за време забране запошљавања, те су они невидљиви за технолошке вишкове.
„Ако имате да се смањио број одељења, без посла ће остати прво они. Ту човек може да рони сузе, али и не мора, јер те људе нисте конкурсом запослили, нисте имали селективност у њиховом избору“, нагласио је министар.
Додао је да је главни проблем недостатак деце у Србији, слаб наталитет и привреда, али да „не вреди кукати“ већ се мора радити на оздрављењу система.