Истраживачи су установили да боравак у шуми поправља природни имунитет, који је важан за спречавање рака као и других хроничних болести.
Шетајући шумом барем једном у свом животу, свако је уживао у лепотама природе. То је разлог зашто неки људи бирају да живе у шумама или поред њих, и зашто други људи путују хиљаде километара да шетају у шумама Редвуда, прашумама Kостарике или Еквадора.
Међутим, научници из Јапана су открили да је традиција која се назива Shinri-ioku или “купање у шуми” и даље јака, а зашто је то тако, разлози су биохемијске природе.
Наиме, истраживачи су установили да боравак у шуми поправља природни имунитет, који је важан за спрјечавање рака као и других хроничних болести.
Kако се то догађа?
Kада су научници тестирали људе пре и после двосатне шетње шумом, пронашли су код свих, осим код једне особе, 50% и више Т-зрнаца. Имали су нижи крвни притисак, осећали су смиреност, као и бистрину у глави.
Шумско дрвеће и биљке емитују у околину “антимикробне хлапљиве органске спојеве биљних деривата, који се називају фитонциди, да би истребили гљивице и бактерије”. Гљивице и бактерије могу бити проблем за наш имуни систем, а испоставља се да их ни дрвеће не воли.
Шумска стабла су често стотине, ако не и хиљаде година стара. Дрвеће и друге биљке, усавршиле су заштиту, односно једињења који могу убијати гљивице и бактерије. Kада ходате шумом, ваш дах се сједињује с овим компонентама. Ефект траје око 2 месеца.
Рецимо, када ходамо шумом ми се купамо у њеном природном имунитету. Уроњени смо у “фитохемијски” имуни систем шуме.
Професор Kинг Ли из ођељења за хигијену и јавно здравље Нипон медицинске школе у Токију, представио је ову причу америчкој научној списатељици Ани Лени Филипс.
У чланку постоје прецизније информације о ефектима на специфичне хормоне, укључујући ефекте норадреналина и DHEA на стрес и адипонектин. Наиме, нижи ниво адипонектина је повезан с дијабетесом типа 2 и гојазношћу.
Студија је објављена у European Journal of Applied Phisiology.
Извор: 6uka