Сваке године у априлу и мају будући прваци пролазе лекарске прегледе. И сваке године читамо на информативним сајтовима и слушамо у јутарњим програмима о томе колико су деца у проблему. Слабије говоре, моторички су све лошија, кичме су им криве, стопала равна. А кад упис прође, сви на то забораве. Нема системског решења, нема подршке деци, нема истинских покушаја да се нешто промени.
“У периоду уписа у школу заиста се више прича о постуралним проблемима зато што је пажња родитеља, али и педијатара више усмерена на систематске прегледе. Постурални проблеми јесу у порасту, а главни разлог за то је недовољна физичка активност. Деца су моторички све лошија и неспособнија. Тога постајемо свесни када дете циљано одведемо код физијатра на систематски преглед.” каже за наш портал Јелена Гамбирожа, виши струковни физиотерапеут с вишегодишњим искуством у раду с децом која имају различите врсте деформитета и оснивач Scolio team-а.
Она истиче да се код нас, нажалост, више ради на лечењу него на превенцији.
“Потребна је јака воља и подршка система да би се круцијалне ствари промениле. Овако, ослоњени смо на појединце и самостално истраживање када до проблема дође.” – каже наша саговорница која је, уочивши да је проблем држања код деце у озбиљном порасту, пре десет година почела да се бави исправљањем деформитета светски признатом Schroth методом.
Јелена додаје и да у свету постоје нови трендови праћења развоја деце. Организују се превентивни скрининзи, где тимови стручњака улазе у школе и врше прегледе као и додатна мерења са циљем праћења и смањења могућности развоја озбиљнијих деформитета у пубертету.
“С првим назнакама или почетним знаковима развоја деформитета шаље се сигнал родитељима. Организују се едукације и посебни семинари за лекаре и физиотерапеуте, које имају за циљ да пруже додатне информације и знање о биомеханичким процесима који се дешавају приликом формирања деформитета. Подсетићу да је сколиоза тродимензионални деформитет где нема само бочног кривљења већ и увртања кичменог стуба. Она представља процес који има свој ток и не зна се правац у ком може да крене. Уз мало труда и добре воље, сличне ствари би могле да заживе и код нас.” – објашњава Јелена Гамбирожа, која је и оснивач ординације Scolio team, где свакодневно помажу деци и одраслима са деформитетима кичменог стуба.
Како каже, потребан нам је рад на сталном усавршавању знања стручњака који се баве децом, праћење савременог приступа у решавању овог проблема, али и ширење свести родитеља о важности правилног држања и проблемима који могу да настану као последица лошег држања.
Родитеље морамо упозорити на критичне периоде
Упознавање родитеља са појмом лошег држања и природом развоја деформитета је, каже Јелена, оно на чему морамо интензивно радити. А најкритичнији је период интензивног раста.
“Период интензивног раста и развоја је време годину дана пре и годину дана након првог циклуса код девојчица, односно код дечака након мутирања. Тада се промене у телу детета дешавају великом брзином и честа је реченица родитеља: ‘Ово се само појавило преко ноћи!’“
Такође, родитеље треба упознати са критичним тачкама на које треба обратити пажњу када је држање детета у питању. Хипереластична тј. гипка деца имају већу шансу за развој деформитета.
Ни деца која редовно тренирају нису “заштићена”
“Треба разумети да спорт не решава проблем насталог деформитета кичменог стуба. Бављење било којим спортом је пожељно, спорт у целости јача мишиће и дух, подстиче децу на покрет и здраве навике. Међутим, уколико је дошло до формирања деформитета кичменог стуба потребна је додатна доза озбиљности, циљани програм вежби и рада који је конципиран на основу индивидуалног приступа и класификације деформитета код детета.” – истиче Гамбирожа.
Метод који она користи већ више година своју ефикасност у исправљању деформитета доказао је широм света.
“Schroth метод је врло распрострањен. Уско је специјализован за корекцију деформитета кичменог стуба. Настао је давне 1921. године у Немачкој, а створила га је Katarine Schroth која је и сама имала сколиозу. Метод је подржан од стране немачког система здравственог осигурања што говори о његовој озбиљности. Суштина schroth-а је да тело гледа као целину а деформитет посматра кроз све три просторне равни и као такав га третира. Битан акценат је на постизању што боље корекције тела, а затим и активацији мускулатуре. Од изузетног значаја је корекција карлице која представља основ добре постуре. Доња граница за вежбање по Schroth методи је 9 година, горње нема и користи се код одраслих у складу с њиховим могућностима.” – објашњава наша саговорница.
Она додаје да су рана детекција и стручан приступ кључ у решавању оваквих проблема. Уколико му се тако не приступи, имаћемо узнапредовали деформитет где је оперативни захват једино решење.
“Подсетићу још једном да су нам деца све „трапавија“, не познају појам колут напред или назад, не могу лако да прстићима стопала ухвате кликер и подигну га, имају потешкоћа са ходом на прстима и најједноставнијим командама, као што су: испружи десну руку или леву ногу. Све више је деце и са вишком килограма и тегобама које то носи са собом. О овим проблемима треба сви заједно да размишљамо и удружено кренемо у њихово решавање. У супротном, бојим се да ћемо имати генерације које ће последице овога о чему смо говорили осећати у свим сегментима живота. У свом физичком, психичком и емотивном развоју.” – упозорава Гамбирожа.