Педијатар прим. др Милијана Симоновић објашњава које су најчешће болести у овом периоду код деце, шта их изазива и како се лече.
Процењује се да дете у прве три године живота има просечно четири до шест инфекција горњих дисајних путева годишње. Учесталост се смањује код старије деце. У настајању поменутих инфекција важну улогу имају како имунолошки фактори дечјег организма, тако и фактори средине.
Око 90 одсто инфекција респираторног тракта код деце су вирусне етиологије (порекла), а међу њима су најчешћи риновируси – око једне трећине.
Велика способност опстанка вируса
Сви респираторни вируси немају способност опстанка код одређене особе дуже времена – већина инфекција је краткотрајна, али су развили способност опстанка у популацији уопште. Они могу понављано да инфицирају велики број особа, обезбеђујући опстанак вируса.
Респираторни вируси се преносе ваздушним путем од инфициране особе – кашљем и кијањем, или директним контактом са инфицираним материјалом са коже. Обољевање зависи од имунолошког статуса дечјег организма и епидемиолошке ситуације у кући или у колективу.
Фактори који помажу инфекције
– Пушење у стану или простору где бораве деца – повећава учесталост респираторних инфекција, посебно код деце испод пет година.
– Аерозагађење такође има потенцирајући ефекат, док боравак у колективима, супротно веровању, нема значајнијег утицаја. Наиме, утврђено је да деца из обданишта нису чешће болесна од деце која се негују у кући – осим, можда, у првих неколико месеци по уласку у колектив.
– Такође, супротно популарном веровању, излагање хладном ваздуху не повећава ризик од респираторних инфекција изазваних вирусима.
Од фактора везаних за организам детета, најважнији су:
– Узраст – деца млађег узраста су чешће болесна (у прве три године, респираторне инфекције су убедљиво најчешће болести код ових малишана).
– Пол – дечаци млађи од шест година чешће обољевају од ових инфекција.
– Стање ухрањености – гојазнија деца су чешће болесна.
– Атопија – деца са атопијом (склоност ка алергијама) чешће обољевају.
– Деца са урођеном срчаном маном – склонија су овим болестима.
*Важно је истаћи да дојење штити децу од честог разбољевања: дојена деца око три пута ређе обољевају од инфекција горњих дисајних путева.
Бактерија као узрок
Поред вируса, као најчешћих изазивача, и бактерије могу да буду узрочници инфекција горњих дисајних путева. Међутим, теже је проценити да ли су нађене бактерије изазивачи инфекције, јер су неке од њих (посебно пнеумокок и хемофилус) често присутне код здравих особа у горњим дисајним органима.
Иако делује логично да би претходна вирусна инфекција могла да створи услове за каснији настанак бактеријске инфекције – као мешовите инфекције, докази за ово су доста оскудни.
Прехлада
Инфекције горњих дисајних путева у свакодневном животу називамо прехлада.
Нема прецизне дефиниције прехладе, иако сви знамо о каквом се обољењу ради. У најлакшем облику, јавља се запушење носа, кијање и секреција, док у тежим облицима постоји фебрилност (повишена телесна температура) и поремећај општег стања.
Типично, болест траје неколико дана, мада поједини симптоми могу да буду и дуже присутни. Секрет из носа, који је био бистар, после неколико дана постаје мукопурулентан (гушћи, жућкасто-зеленкаст) што, најчешће, супротно веровању, није бактеријска инфекција.
Болест је праћена и кашљем. Сув, надражајан кашаљ може да потраје и до две недеље после губитка симптома прехладе.
Инфекције ждрела
Инфекције ждрела су изузетно честе и обично су удружене инфекције ждрела и тонзила (крајника). Најчешћи изазивачи су вируси, а ређе – у око 20 одсто случајева бактерије – најчешће се у брису јавља бета хемолитички стрептокок.
– Бета хемолитички стрептокок групе А се у брису ждрела може наћи у око 15 до 20 одсто случајева – зависно од узраста детета, доба године и климатских фактора. Kод највећег броја деце не доводи до настајања било каквих клиничких манифестација, па те малишане називамо „клицоноше“.
– Стрептокок је високо заразан (контагиозан), а преношење је посебно брзо и лако у колективима. Осим капљичним путем, значајно је и преношење преко предмета: марамица, пешкира, итд. Пацијенте са благим симптомима или асимптоматске – не треба лечити, иако је понекад притисак родитеља или васпитача велики, јер дете не може да похађа обданиште или школу.
Без антибиотика
Пре него што се започне са лечењем детета, треба узети брис.
Иначе, прехладе и вирусне инфекције дисајних органа није потребно лечити антибиотицима. Непотребна примена антибиотика код деце са вирусним фарингитисом доводи до уништавања сапрофитне флоре у ждрелу (бактерије које су ту нормално налазе). Ово се посебно односи на алфа хемолитичне стрептококе. Деца непотребно лечена пеницилином, а без доказа о постојању БХС – бета хемолитички стрептокок, имају чешће рецидиве стрептококног фарингитиса (повратак тог обољења) од нелечене деце.
Терапија после бриса
Са започињањем терапије би увек требало сачекати до резултата бриса – 48 до 72 часа, што не повећава ризик од могућих компликација. Напротив, то омогућава настајање имуног одговора у ждрелу и онемогућава реинфекцију истим серотипом БХС. Деца лечена пеницилином у првом дану болести – имају већи проценат рецидива обољења од оних малишана код којих се чекало на резултат бриса.
Да још једном истакнемо – прехладе су најчешће болести код деце, изазване вирусима. Али, значајније од боравка у колективу, као штетан фактор на њихово настајање утиче пушење у просторима где бораве деца, посебно она најмлађег узраста.
Дојење као заштита
Веома важан фактор, који у великом проценту штити децу од настанка ових обољења је дојење, ако се спроводи довољно дуго. У сваком случају, на неке друге факторе можда не можемо да утичемо, али на наведене сигурно можемо.
Аутор: Прим. др Милијана Симоновић, педијатар
Извор: yumama.com