Сваки родитељ малог детета зна колико може да буде напоран моменат изласка из куће без њега. Наиме, већина деце чим види да родитељ излази почиње да плаче. У жељи да не расплачу дете, неки родитељи излазе из куће кришом. Ипак, не би никада требало да изађемо из куће а да не поздравимо дете. Ево и зашто:
Раздвајање и остављање детета већ само по себи није лако, а цела ситуација се погорша када дете уђе у фазу страха од одвајања (сепарациона анксиозност). Међутим, немогуће је бити увек поред њега, а и раздвајања су корисна да би оно развило своју емотивну независност, чак иако је то на почетку тешко. Искрадање из куће није право решење јер може детету да нанесе емотивну рану коју је тешко залечити.
Искрадање из куће ствара код детета осећај да је напуштено
Сакривање од детета и излажење без поздрава неће спречити дететову патњу. Чињеница да га ви не чујете да плаче не значи да му мање недостајете. Чак сасвим супротно, може бити много горе. Наиме, различито је када дете плаче јер је тужно што излазите из куће и када плаче јер је схватило да вас нема и стекло осећај да је напуштено.
Малој деци је тешко да се одвоје од родитеља јер их виде као извор сигурности. Због тога ово одвајање дете може да доживи као право напуштање, тим пре ако родитељ нестане изненада.
Не треба потценити дететова осећања у овом тренутку јер се могу јавити:
Шок. У првом моменту дете реагује плачем, љутњом или бесом. Након тога може да осети бригу и страх.
Несигурност. Када дете одједном схвати да његови родитељи нису ту његов свет може да се потресе, што ствара велику несигурност. Ако уместо да га поздравите изађете кришом оно неће знати када ћете можда поново нестати и тако ће увек осећати несигурност и збуњеност.
Страх. Уместо да научи дете како да се суочи са одвајањем од вас, бежање само ствара страх. Последица овога је да ће дете по вашем повратку само бити још више везано за вас јер ће бити на опрезу да не буде поново напуштено. Осим тога, може да развије страх и да га други не напусте.
Кривица. Ако чести излазите кришом из куће веома је вероватно да дете осети кривицу. Мислиће да је урадило нешто погрешно због чега “заслужује” да буде “напуштено” и то ће вероватно утицати на његово самопоуздање јер ће мислити да није вредно нечије љубави.
Све ово потврђују и разне студије па је сигурно да деца нејављање родитеља пре одласка осећају као напуштање. Ова ситуација изазива бујицу осећања и реакција које нису добре за дете.
Супротно томе, сваки пут када се поздравите са дететом пре изласка из куће градите однос поверења. Чак и ако на почетку може да буде тешко, оно ће временом схватити да може да вам верује и да ћете се сигурно вратити након одређеног времена. На овај начин подстичете отворену комуникацију која ће бити од огромне важности у периоду адолесценције.
Како поздравити дете а да се излазак из куће не претвори у драму?
Припремите терен. На овај начин ваш излазак из куће неће изненадити дете и имаће времена да се навикне. Није потребно да га обавестите прерано, сасвим је довољно да га информишете 15 минута раније реченицом типа “Сад ће да дође твоја бака јер мама мора да изађе. Кад завршимо ужину мораћеш да се поздравиш са мамом.”.
Реците му када се враћате. Ако кажете детету када се враћате оно ће се осећати сигурније. Тако ће знати и да ћете се вратити сваки пут кад одете и избећи осећај да сте га напустили. Ако не знате тачно кад се враћате, можете рећи оквирно или показати да ће мала сказаљка бити “на том броју” и сл. Када се вратите можете слободно да нагласите колико сте били тачни.
Причајте детету шта ће да ради док ви нисте ту. Дете ће се осећати сигурније и биће мање збуњено ситуацијом ако има неки програм у глави. Може чак да буде и веома мотивисано да се поздрави са вама ако му се тај план свиђа. Објасните му, на пример, да ће “стићи тетка, ставити му пиџаму и читати му причу коју толико воли”.
Успоставите рутину. Рутина помаже детету да има осећај контроле над ситуацијом.
Брзо се поздрављајте. Важно је да поздрав буде кратак иначе ће дете свакако почети да плаче. На пример, можете детету дати два пољупца и рећи му да их стави у џеп за време док нисте ту а недостајете му.
Како ви поздрављате ваше дете кад излазите из куће?