У Клиничком центру Србије прошле недеље отворена је специјализована лабораторија која омогућава свим родитељима у нашој земљи да своју новорођенчад тестирају на урођене метаболичке, ендокрине и друге болести.
Овакве анализе до сада је било могуће урадити само у иностранству, по цени од најмање 400 евра.
Анализе ће се радити о трошку Фонда за здравствено осигурање, а наплаћиваће се само анализе страним држављанима. Тестови ће се обављати помоћу само неколико капи крви новорођенчета, која се узима из пете, а резултати ће бити познати већ након два дана.
Колико је отварање такве лабораторије значајно показује и податак да једно од 1.250 новорођене деце болује од болести које не могу бити уочене без ових анализа крви.
– Урођене метаболичке болести су хетерогена група поремећаја метаболизма и често су последица недостатка или смањене активности ензима који учествују у метаболизму протеина, угљених хидрата и масти. Клиничке презентације су различите, а симптоми болести могу да се испоље и после више месеци или година. Уколико лечење не почне одмах, може доћи до оштећења органа, као и телесних и психичких обољења – каже за „Блиц“ доц. др Сања Станковић, директорка Центра за медицинску биохемију КЦС.
Методе које се користе у овој лабораторији до сада нису коришћене у здравственим установама у Србији. Сада ће, рецимо, по први пут, бити коришћена масена спектрометрија.
– Наша лабораторија поседује два течна хроматографа са масеним детектором. Једном анализом урађеном овом методом могуће је да се индетификује и измери више метаболитета и детектује више потенцијалних метаболичких поремећаја – прича др Станковић.
Овом методом може да се трага за око 30 наследних поремећаја, али се њихов број стално повећава.
– Примера ради, могуће је открити урођени поремећај метаболизма масних киселина, који може да доведе до метаболичких криза, коме, па и до фаталног исхода. Затим, уколико се не лечи, глутарна ацидурија тип-1, може да узрокује слику акутног оштећења мозга са тешким поремећајима у кретању – објашњава др Станковић.
С обзиром на то да се ради о методама које су нове, читав процес био је прилично захтеван.
– Од Комисије за процену здравствених технологија, преко стручних комисија Министарства здравља, „Батута“ до РФЗО… После свих инстанци, урађена је и одговарајућа реконструкција простора, опремање лабораторије и извршена неопходна едукација кадра – каже Станковићева.
Зашто је каснила две године?
На почетак рада ове лабораторије чекало се нешто више од две године, а разлог лежи у процедурама које су морале бити испоштоване, али и РФЗО, који је, како “Блиц” сазнаје, каснио с обећаном документацијом.
– Тачно је да се на почетак рада чекало дуго. Разлог су бирократске, административне процедуре, које су биле неопходне за почетак рада. Ми смо, са наше стране све урадили, али се морају прибавити сви неопходни папири. Чињеница је да смо посебно дуго чекали на документацију из РФЗО, али од пре неколико месеци ситуација је измењена, одлично сарађујемо са Фондом и прибављена је сва неопходна папирологија – кажу за „Блиц“ у КЦС.