Министар просвете Младен Шарчевић упозорио је да се у школама спуштају критеријуми

Нови систем бодовања по којем је на пријемном испиту могуће освојити 40 бодова док успех из сколе носи 60 од максималних 100 донео је огромне промене у односу на 2017. годину, и истовремено отворио пут оним ученицима који заиста поседују знање да то и покажу.
Шарчевић каже за „Блиц“ да је применио оно што је већ годинама у току бављења школством научио.
„Долазимо у ситуацију да нико не учи за пет, па се онда спуштају критеријуми. Рецимо нико не учи хемију, па онда ономе ко зна за четири даш пет…“, наводи министар и додаје да је сврха Министарства да се ученици не уче да бубају, већ да уче са разумевањем и у том смеру ће ићи и обука наставника.
„Знам да је тренутно стање такво, али ћемо се свим силама трудити да га променимо. Из ИПА фондова смо спремили средства и целу агенду матура, неће бити само велика, већ и мала, испитни центри… Ово је била прилика да се покаже да ми знамо да пацијент болује од тога и тога“, напомиње Шарчевић.
Министар каже да ће се држава и додатно бавити поменутим обарањем критеријума у школама.
„Зато ће се ићи на екстерно оцењивање. Ако имате кандидата који с се уписе у основну сколу, ради тест способности, пратите га и на сваке две године иде на тестирање, онда знате где се креће, на којим распонима и шта су му добре стране. Онда неће бити наместања и на крају ће имати потпуно независне оцене“, напомиње Шарчевић.
Стручњаци сматрају да су недовољна припрема ученика и њихова неспособност повезивања градива као резултат масовног поклањања оцена у основним школама довели су до тога да број бодова за упис у средње школе буде знатно мањи, наводи „Блиц“.